Идентитетска књижевност Старе (Јужне) Србије
Глас југа 30.01.2024

Када је реч о безобалности самих граница Старе Србије које су и данас предмет ретких дискусија, стиче се утисак да ће увек бити спорења ко све припада идентитетској књижевности Старе и Јужне Србије.
Ако и споменемо нека неспорна имена попут Григорија Божовића, Анђелка Крстића, Јелене Димитријевић, да ли бисмо могли да не споменемо књижевне заљубљенике у Српски Југ попут Драгише Васића, Станислава Кракова, Владана Стојановића Зоровавеља, Мите Димитријевића који су из различитих разлога, можда и оправданих, понекада били скрајнути и помало заборављени. Где сместити једног Павла Софрића Нишевљанина који је толико био заљубљен у завичајни идентитет да се




![„Душа је наш најважнији инструмент“: Ромски уметници о таленту, традицији и одрастању уз ритам [ВИДЕО]](https://nstatic.net/515/41014515gxusfw.jpg)





