Zemlja sreće

„Vid ga, Mimi, kakav je“, kaže majka. „Šta mu fali?“ odgovori ona dok mi oko vrata vezuje dotrajali žuti stolnjak. „Pari grm. Triba ga ostrić pod hitno!“ „A nemoj sad tako.“ „Za misec dana je škola. Neće ga pustit u četvrti razred!“ „Sa ćemo ga, dont vori. Biće lip ki Sandokan.“ Sjedim pred ogledalom nasred hodnika, Mimi mi stavi lonac na glavu, pa škarama odrezuje viškove kose. Kad joj se obratim, kaže: „Nemoj me molin te više zvat teta Milana. Rekla san ti već.