Tetkicu ne možeš da slažeš

Sve je bilo mnogo manje nego u mojim sećanjima. Od kapije, i dalje bez jednih vrata, i dalje blago zarđale, do ulaznih vrata sa šarenim posterom koji najavljuje priredbu u slavu proleća, trebalo mi je svega dvadesetak koraka. Eh, nekada bih trčeći, na malom odmoru, s kraja na kraj dvorišta, sve tamo do livade na kojoj se igra fudbal sa dve torbe umesto golova, i ne bih se ni zadihao. Pa i ta vrata – nekada mi se činilo da su impozantna, a sada sam skoro morao da se