Синхуа: Си Ђинпинг, човек од културе

Од како је објављена „Си Ђинпингова мисао о култури“ у октобру 2023. године реч „култура“ ужива све већу популарност широм Кине.

Идући у сусрет Кинеској новој години, читава земља је заузета организовањем различитих културних догађаја не би ли се уклопила у и пргрлила овај тренд, пише агенција Синхуа.

Један музеј у источној провинцији Џеђијанг одушевљава туристе сценама из свакодневног живота од пре 8000 година оживљеним захваљујући технологији проширене стварности (аугмнетед реалити). Посетиоци музеја у северозападној провинцији Шанси имају прилику да пробају традиционалне кулинарске посластице описане у древним кинеским песмама.

У међувремену у Пекингу, након невероватног успеха филма „Лутајућа земља“ и у жељи да публици понуде алтернативу холивудским научно-фантастилчним филмовима, чланови новоосноване комисије за научно-фантастични филм припремају нови блокбастер.

На јануарском састанку о јавној комуникацији поздрављена је Сијева мисао о култури јер, како се наводи, „пружа чврсте идеолошке гаранције, моћну инспирацију и повољне услове из домена културе да Кину учине јачом земљом и подмладе кинеску нацију на свим нивоима“.

Комунистичка партија Кине (КПК), настала пре више од века захваљујући Новом културном покрету и ширењу марксизма читавом земљом, одувек се поносила својим културним темељима. Данас, под Сијевим вођством, Партија се ослања на културу како би унапредила своје руковођење и покренула модернизацију Кине.

ЉУБИТЕЉ КУЛТУРЕ

Си, рођен 1953, потиче из породице револуционара. Као дете, био је веома инспирисан кинеском традиционалном културом. Каже да никад неће заборавити причу о Јуе Феију коју му је мајка испричала. Јуе је био родољубиви војсковођа из 12. века коме је мајка на леђима истетовирала „служи [својој] земљи с потпуном преданошћу“ – фразу која у конфучијанству оличава појам „џонг“ или „приврженост“. Си је себи поставио за животни циљ да се води овим геслом.

{Имаге2}

Као свој омиљени хоби, Си наводи читање. Његови наставници га памте као изузетног ученика и страственог читаоца класичне књижевности, при чему му је славни песник из династије Танг (618-907) Ду Фу био нарочито драг.

Крајем 1960-их, као „образовани омладинац“, Си је послат из Пекинга у мало село Лиангђахе у провинцији Шанси на Кинеском лесном платоу, да се бави тешким сеоским пословима. Довукавши са собом читаву кутију књига, Си се у селу упустио у праву читалачку авантуру, изучавајући све од кинеских књижевних ремек-дела, преко Шекспира и Толстоја, па до Мао Цедунговог говора „Служити народу“ и Марксовог „Капитала“.

Неких 40 година касније, човек који је у пећинској настамби под пригушеним светлом керозинске лампе некада читао до касно у ноћ, стаће на подијум у седишту УНЕСКА и као председник Кине поделити своје погледе на културу и цивилизацију. Према наводима медија, том приликом кинески председник „се позивао на познате песнике и писце како би истакао дугу историју своје земље и важност културне разноликости“.

Си Лиангђахе назива „факултетом“ који га је научио кинеским традиционалним врлинама. За тих седам година проведених у селу, Си је искусио тешке животне услове, делећи и послове и оброке са сиромашним мештанима. Живо се сећа великодушности сељана који су са њим поделили како важне лекције о животу и раду, тако и оно мало материјалног што су имали.

Узвратио им је истом мером - љубазношћу. Своје оброке је делио с гладнима, резервни пар ципела је дао младом босом сељанину, капу неком ко није имао своју имао по хладном дану, а књиге и свеске је несебично даривао онима који су волели да читају и уче. Желећи да похвале младића, сељани су се користили термином „рен ји“ или „доброћудност и праведност“ који представља највиши стандард традиционалне моралне исправности.

Фармер Лианг Јуђин, сада у својим 70-тим, сећа се својих четири ненајављених посета Сију пошто је он напустио Лиангђахе. Си, тада већ високи званичник, сваки пут је угостио Лианга у свом дому и заједно су јели оброке које је припремила Сијева жена, Пенг Лијуан. Лианг је Сију донео просо, бундеве и слатки кромпир, а заузврат, Си је понудио сељанина чајем и пецивом. „Питао ме је за сваку породицу у селу“, каже Лианг.

Си је 1982. постављен за заменика шефа, а затим и шефа Партије у Џенгдингу, историјском округу провинције Хебеј. Откривши на свом радном месту два древна дрвета багрема наредио је да се њихова старост утврди, а пошто је то учињено да се око стабала постави заштитна ограда. Такође је покренуо и свеобухватно истраживање културних старина округа и тиме започео холистичке напоре за очување културних добара.

Сијева страст за историјом и културом ишла је толико дубоко да је у једном тренутку озбиљно размишљао да се бави археологијом; међутим, та његова интересовања превазилазила су пуку личну фасцинацију.

У разговорима са званичницима и страним пријатељима, он се често позива на једну древну кинеску пословицу залажући се да се историја користи као компас за навигирање кроз постојеће и будуће подухвате. Верује да је извлачење поука из предања кључно за доношење политичких одлука.

Археолошке рушевине Лиангџу у провинцији Џеђанг, сада на Унесковој листи светске баштине, почетком 2000-тих биле су окружене рударским коповима. Превелика количина индустријске прашине и звучно загађење претворили су целу област, по речима Ђианг Веидонг, званичник аодбора за управљање налазиштем, „у нешто налик ратној зони“.

У јулу 2003. године, чим је сазнао каква је ситуација у Лиангџуу, Си, тада на позицији шефа Партије Џеђанга, одмах је наредио затварање рудника. И у наредним деценијама остаће посвећен овом локалитету. Када су археолози потврдили значај дотичних рушевина као сведочанства о 5000 година кинеске цивилизације, Си је издао детаљна упутства за њихову заштиту. Налазиште је чак, у свом обраћању приликом отварања Форума у Лангџуу прошле године, назвао и благом светских цивилизација.

{Имаге3}

Откако је 2012. ступио на чело Партије, поставши генерални секретар Централног комитета КПК-а, Си је издао преко 170 значајних упутстава која се односе на културне реликвије, археологију и нематеријално културно наслеђе. Поред осталог спровео је преко 100 инспекција историјских и културних локалитета.

Си такође гаји и веома дубоку љубав према „црвеној култури“. Током година, обишао је скоро свако место од значаја за кључна поглавља револуционарне прошлости Кине. То укључује и језеро у Џеиђангу на коме је 1921. одржан Први национални конгрес КПК-а, као и такозвани парк Мирисне планине у предграђу Пекинга где су Сијеви претходници поставили темеље за успостављање Нове Кине.

„Док идемо ка успеху, не заборавимо одакле смо потекли“, рекао је Си.

Љубитељ је богатих култура. Када говори о својим путовањима светом, а којих није мало, Си каже да му „највише радости“ доноси „урањање у различите цивилизације широм пет контитената“.

Откако је постао председник Кине, Си је посетио више од 70 земаља. У Грчкој је дискутовао о древној кинеској пословици о заустављању ратова и Атининим размишљањима о рату и миру. У Белгији је повлачио паралеле између кинеског чаја и белгијског пива, истичући вредност поштовања различитих култура. Приликом посете Мексику изразио је велико интересовање за елементе које мајанска и кинеска цивилизација деле, попут змаја. У Луксору, у Египту, говорио је о пореклу и развоју древних цивилизација.

Током година, Си је такође поделио и лична размишљања о књижевним делима, попут својих утисака о „Старцу и мору“ Ернеста Хемингвеја, као и искуства приликом посета места на Куби која се везују за Хемингвеја.

Они који га познају, кажу да је Сијево „културно“ васпитање одговорно за развој његовог снажног идеализма и прагматичног приступа раду. Сматрајући је суштином традиционалне кинеске културе, често се позива на „џи синг хе ји“ филозофију - филозофију „јединства знања и делања“ коју је заговарао древни филозоф Ванг Јангминг (1472-1529).

УМЕЋЕ УПРАВЉАЊА

Си је 2012. у извештају пред 18. Националним конгресом КПК-а укључио и појам „културног поверења“. Овај појам ће затим интегрисати у „Четири уверења“ социјализма са кинеским карактеристикама, описујући културно поверење као „још основнију, дубљу и трајнију силу“.

„Без потпуног поверења у нашу културу, без богате и успешне културе, кинеска нација неће бити у стању да се подмлади“, рекао је.

Док свет пролази кроз кроз дубоке промене какве нису виђене у претходних сто година, Си је Кину одвео у нову еру.

Теоретичари верују да озбиљни изазови са којима се Кина суочава у 21. веку захтевају културни препород којим би се обновио национални идентитет у свету после Хладног рата, свету у коме се надмећу и коегзистирају различите цивилизације и вредносни системи. Исти чак тврде да су успони и падови великих држава у претходних 500 година резултат силе култура.

Си негује поверење у кинеску културу у служби подмлађивања нације и, према речима посматрача, подигао је непробојни зид који Кину штити од негативних елемената културе Запада.

Током прославе стогодишњице Партије, одржане 1. јула 2021. године, Си је предложио такозване „две интеграције“, наглашавајући потребу да се „основна начела марксизма интегришу у специфичне кинеске реалности и њену фину традиционалну културу“.“Друга интеграција“, која подразумева фину традиционалну културу, предстваља дубоку „хемијску реакцију“ и еманципацију ума, рекао је Си.

У јуну 2023, на кључном састанку о културном наслеђу и развоју Пекинга, Си је навео пет специфичности кинеске цивилизације, наглашавајући њен изузетни континует, иновативност, јединство, инклузивности и мирољубиву природу.

Месец дана после овог састанка, Си је посетио археолошко налазиште Сансингдуј у провинцији Сечуан. Током посете, одвојио је време да детаљно испита хиљадама година старе предмете.

„Одакле су“, упитао је.

„Потичу из колевки цивилизација дуж Јангцеа и Жуте реке, и креације су древних становника ових подручја“, одговорио је доцент.

На снимку с краја 2023. године, у коме председник грађанима честита нову годину из своје канцеларије у Пекингу, на полици с књигама иза Сија може се видети фотографија њега који са великом пажњом посматра изложене артефакте у Сансигдују.

{Имаге4}

Си Ђинпингова мисао о култури, званично представјена у октобру 2023, обухвата неколико кључних аспеката, укључујући јачање партијског управљања јавном комуникацијом и културом и промовисање креативне трансформације и иновативног развоја фине кинеске културе.

Према теоретичарима Сијева мисао указује на то да је историјско и културно самопоуздање Партије достигло нове висине.

„Одакле нам ’кинеске карактерстике’ да није 5000 година кинеске цивилизације? И да није њих, како бисмо дошли до данашњег успешног пута социјализма са кинеским карактеристикама“, упитао је једном Си.

Теоретичари сматрају да је Си раскрчио пут новом начину управљања земљом кроз културу.

Си чврсто верује у марксистички историјски материјализам који масе сматра креаторима историје. Он древно веровање „мин веи банг бен“ – што значи „људи су темељ државе; ако су темељи чврсти, држава је у миру“ – уздиже у исти ранг са партијским принципом да „људе ставља на прво место“.

Повевши Кину у искорење апсолутног сиромаштва, Си сада тежи остварењу следећег циља – заједничког просперитета.

„Заједнички просперитет један је од основих циљева Марксизма а представља и основну тежњу кинеског народа од давнина“, поручио је Си партијским званичницима цитирајући древне филозофе. Конфучије је рекао: „Није невоља у оскудици, већ у неравномерној расподели [добара]; није у сиромаштву, већ у несигурности”, док је Менције позвао људе да “брину о старима и туђој деци као што брину о својима”.

“Наш циљ је и инспиративан и једноставан. На крају, ради се о омогућавању бољег живота народу“, каже Си.

Он комбинује основну филозофију Партије по којој „држава припада народу а њен темељ јесте народ“ са традиционалном идејом да „успон и пад политичке моћи зависи од тога да ли она ради у интересу народа и народне воље“.

{Имаге5}

Свој први дан на највишој партијској функцији Си започиње цитирањем изреке којом позива на „гвозедну самодисциплину“ и покреће најобимнију антикорупцијску кампању у историји Партије. Си често дели са партијским званичницима приче о древним личностима познатим по свом интегритету, захтевајући од својих колега практиковање самодисциплине. Цитира кинеску мудрост: „Много црва уништиће дрво, а довољно велика пукотина довшће до урушавања зида“, као упозорење целој Партију.

У марту 2018. године, Си је постао први кинески председник који је положио заклетву над Уставом. Поменуо је стару изреку: „Када су они који примењују закон јаки и држава је јака; када су они слаби и држава је слаба“, истичући потребу за даљим реформама у оквиру правне државе и унапређењем правне државе у процесу реформи.

„Питање владавине права насупрот владавине човека је суштинско питање у историји политике и значајан проблем са којим све земље морају да се суоче и који морају да реше у процесу модернизације“, изјавио је Си.

Си је конструисао и усавршио „духовно наслеђе Комунистичке партије Кине“, наглашавајући изузетну менталну снагу коју је партија показала у кључним тренуцима или поглављима своје историје. Он је велики противник „историјског нихилизма“. Када су појединци на интернету клеветали револуционарне мученике попут Ћуа Шаојуна, стотине хиљада чланова Савеза комунистичке омладине Кине постовале су оштре одговоре. Си је похвалио њихову реакцију речима: „Праведност је надвладала недолично понашање, браво!“

Си је увео концепт „дубоких промена какве нису виђене у једном веку“, укључујући увиде марксистичког погледа на историју и древне кинеске филозофије „промена“. У свој извештај на 20. Националном конгресу КПК укључио је „одбацивање застарелог у корист новог“ из „Књиге промена“, подстичући реформе у кључним областима.

Си, доказани доносилац промена, ослања се на своја трансформативна искуства из Лиангђахеа, где је пркосио скептицима и спровео изградњу прве јаме за производњу метана у целој провинцији Шанси.

Сада заговара ослањање на предузимљиви и иновативни дух кинеске нације како би се Кина винула у еру иновација.

У једном разговору са академицима поменуо је како су у 18. веку, под вођством династије Ћинг, западни мисионари 10 година радили на прављењу прве напредне „Мапе царске Кине“. Та мапа чувана је у тајности на царском двору, а мисионари су податке однели на Запад, организовали их и објавили, што је довело до тога да Запад боље разуме географију Кине.

Си користи овај пример да би истакао да научни и технолошки развој морају бити интегрисани са друштвеним напретком. Наглашава потребу за продубљивањем реформи у управљању науком и технологијом, омогућавајући свим изворима иновација слободан проток.

Спајајући принципе марксистичке теорије развоја и традиционалне кинеске дијалектике, Си је увео нову филозофију која заговара иновативан, координисан, зелени и отворен развој доступан свима. Он позива на приступ „консолидације стабилности кроз напредак и успостављање новог пре укидања старог“, користећи кинеске филозофске погледе као смернице за националне економске подухвате.

{Имаге6}

Као велики љубитељ књижевности и уметности, Си енергично промовише процват кинеске културе. Године 2014, 72 године после првог таквог догађаја, Си је председавао другим семинаром о књижевности и уметности у историји КПК, предлажући концепте као што је „употреба књижевности зарад преношења морала“ и „култивисање људи кроз културу“. Учесници кажу да је Си говорио „као да је међу породицом и пријатељима“ и да се након тросатног семинара руковао са свима.

Изузетно цени народну културу и уметност, као што су митови, епови, приповетке и локалне опере. Подстиче савремене младе романописце, песнике и сликаре да буду иноватори, а подржава и домаћу индустрију филмова научне фантастике. То одражава његову дубоку посвећеност гајењу и промовисању различитих аспеката кинеског културног наслеђа и савремених уметничких израза.

Истакао је благо које се преноси са колена на колено у кинеској култури – недељивост територије, поредак државе, јединство нације и континуитет цивилизације, рекавши: „Наша земља мора бити поново уједињена и сигурно ће бити поново уједињена“.

Си је усвојио традиционалну филозофију „тјан рен хе ји“ или „јединство природе и човека“ како би започео кампању без преседана за обнову и заштиту животне средине. У тај подухват спада и десетогодишња забрана пецања на реци Јангце, са циљем заштите воденог света. Упоредио је заштиту реке Јангце са традиционалном кинеском медицином, истичући напоре да се лече постојеће болести и спрече будуће. Под његовим вођством, Кина сведочи историјским променама у својој животној средини, које су довеле до чистијег неба, зеленијих планина и бистријих вода.

Си је у осмишљавању спољне политике посегао за древном филозофијом фаворизовања мира и складног суживота, предложивши концепт изградње заједнице са заједничком будућношћу за човечанство. Једном приликом је страним лидерима рекао да Кина не намерава да развија само своје двориште, већ и башту коју деле све земље.

НОВ ПУТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Један амерички истраживачки институт констатовао је да се Си више не сматра само пуким наследником или заштитником једне велике цивилизације, већ и творцем.

Кинеска културна традиција и национални услови одређују да ће кинеска модернизација, као нови облик људске цивилизације који предводи Си, кренути другим путем од Запада.

Чинећи скоро 20 одсто светске популације, њен циљ је да смањи јаз између богатих и сиромашних, постигне хармонију између материјалних и духовних аспеката, иде путем развоја без жртвовања животне средине и да никада не тежи експанзији или доминацији у иностранству.

Си је у младости прочитао дело Херберта Маркузеа „Човек једне димензије“. Видевши лоше стране „једнодимензионалног“ људског постојања изазваног задирањем капитала у модернизацију на Западу, Си је одувек желео да се позабави нескладом између материјалних и духовних потреба, као и између људи и природе. Кина је посвећена координисаном развоју материјалних, политичких, духовних, социјалних и еколошких цивилизација. Си то назива специфичном карактеристиком „модерне цивилизације кинеске нације“.

Си метафорично описује јединственост кинеске модернизације уз помоћ појмова из физике: развијене земље Запада примениле су „серијски“ развојни процес. Кина, желећи да надокнади „изгубљених 200 година“, мора да крене развојним путем упоредивим са „паралелним“ процесом који укључују истовремени развој индустријализације, информатизације, урбанизације и пољопривредне модернизације.

Одредио је град Шенџен за Пробну огледну област социјализма са кинеским особинама. Поред Хонгконга, Шенџен је посебна економска зона коју је пре више од 40 година установио Денг Сјаопинг. Често називан „градом иновација“, Шенџен, са дупло већим бројем становника од Њујорка, нуди поглед у будућност модернизације Кине.

По доласку у град, посетиоце на аеродрому дочекује цитат добродошлице Жила Верна: „Све што један човек може да замисли, други може да оствари“. Још један упечатљив слоган поносно стоји у знаменитом делу града, Шекоу, исказујући традиционалну кинеску мудрост: „Празне речи неће учинити ништа за нашу земљу; она ће процветати само уз помоћ опипљивог рада“.

Од електричних аутомобила до најновијих дронова, од иницијатива за смањење емисије угљеника до пројеката паметних градова, тај град наставља да гаји иновације. На сваких неколико стотина метара налазе се паркови и библиотеке. Са системом јавних услуга једноставним за употребу, разним друштвеним организацијама и тимом званичника који служе људима и помажу привреди, Шенџен представља модел будућности.

Далеко на северу, Нова област Сјонган близу Пекинга је нови град социјалистичке модернизације који је испланирао Си. У мају 2023, Си је посетио овај „град будућности“ у изградњи, поклањајући посебну пажњу еколошким условима језера Бајангдијан. Са фокусом на заштити водоизворишта и зеленом развоју, његова изградња отеловљује древну еколошку мудрост „употребе онога што природа нуди и умереног узимања“.

Си је одабрао Џеђијанг за огледну област општег просперитета. Током посете селу Лизу прошле године, сведочио је преображају овог некада прљавог, хаотичног и осиромашеног села у чисто у лепо огледно село општег просперитета. Доходак становника села премашио је национални рурални просек, а село је познато и по својој богатој културној атмосфери. Си је разговарао са младим предузетницима који су се вратили у село из градова широм земље и изразио задовољство улогом коју су одиграли у руралном развоју.

{Имаге7}

Нови тип модерне социјалистичке земље предвођене Сијем успешно је „оборио“ линеарни историјски став да све нације треба да прате западни модел развоја.

На светској сцени, Си је предложио низ нових концепата везаних за цивилизацијску размену и међународне односе, демонстрирајући посвећеност Кине улози градитеља мира у свету, земље која доприноси глобалном развоју и бранитеља међународног поретка.

Сијев предлог за стварање заједнице са заједничком будућношћу за човечанство одражава преданост земље миру и стабилности. Представљена 2013. године, ова идеја је у складу са старом идејом кинеске нације да је „цео свет једна велика породица“, што је визија света у којем доминира универзална хармонија. Она представља свежу путању за напредовање светских цивилизација и утире пут коначном остварењу пуног и слободног развоја сваког појединца, како је то замислио Карл Маркс.

Ипак, постоји забринутост да би Кина пуна самопоуздања могла да буде изазов постојећем светском поретку. Али, Си је оптимиста и верује да инклузивна природа кинеске цивилизације може да подстакне суживот са другим нацијама обележен „слогом у разноликости“.

Када разговара са страним гостима о Сун Цуовом „Умећу ратовања“, Си истиче да је основна порука ове класичне кинеске војне књиге значај улагања свих напора да се рат избегне и висок ниво опреза ако сукоб постане неизбежан. У складу са дубоко укорењеном посвећеношћу кинеске нације миру, Си је предложио Глобалну безбедносну иницијативу и позвао на заједничке напоре у очувању мира и стабилности у свету.

Од прошлог октобра, ескалација сукоба између Палестине и Израела довела је до хуманитарне катастрофе. Током разговора са страним лидерима и учешћа у мултилатералним догађајима, Си је непрекидно позивао на примирје, подвлачећи да суштинско решење сукоба лежи у примени решења о две државе.

У покушајима да деескалира сукобе и врати мир у региону, Кина је сазвала и председавала састанком Савета безбедности Уједињених нација на високом нивоу на тему питања Палестине и Израела, олакшавајући усвајање прве резолуције Савета безбендности од избијања сукоба. Кина је послала свог специјалног изасланика да подстиче мировне преговоре, појачала је хуманитарну помоћ и пружила помоћ људима у Гази у тешком тренутку.

Кина је такође била посредник, успешно омогућавајући обнову дипломатских веза између Саудијске Арабије и Ирана прошле године. Професор политичке теорије на Универзитету у Хонгконгу Данијел А. Бел похвалио је напоре Кине, описујући их као „инспиративан пример“. Велике и утицајне земље могу да играју улогу миротвораца јер имају више моћи и утицаја да зараћене стране доведу за преговарачки сто, рекао је он.

{Имаге8}

Једна кинеска максима коју Си често помиње током својих боравака у иностранству гласи: „Изградња пријатељстава између народа пресудна је за стварање позитивних односа између држава“. Под његовим вођством, Кина је ојачала и проширила своја глобална партнерства заснована на принципима једнакости, отворености и сарадње.

Као борац за заједничке вредности човечанства, Си је покренуо Глобалну цивилизацијску иницијативу, позивајући на заједничке напоре усмерене на поштовање разноликости цивилизација и ослањање на дубоки значај њихових историја и култура у савременом свету. Ова иницијатива представља робустан одговор на концепте који подржавају отуђење, судар или супериорност цивилизација.

Сијева Глобална развојна иницијатива истиче важност стављања на прво место развоја и усвајања филозофије усмерене на људе, како би се обезбедило да „ниједна земља не заостаје у процесу глобалне модернизације“.

Како би објаснио вредности и осећања која чине основ посвећености кинеског народа сарадњи у којој су сви добитници, Си се позива на древне кинеске изреке које истичу рад за опште добро. Одличан пример тога је Иницијатива Појас и пут. Понекад називана и модерним Путем свиле, иницијатива је резултирала сарадњом са више од 150 земаља и преко 30 међународних организација, уз инвестиције од скоро трилион долара.

Једном приликом, у младости, Си је имао излагање на тему конфучијанске идеје „пинг тјан сја“ или увођења мира и реда у свет, што је коначна фаза четири нивоа личних напора појединца. Остале три су неговање моралне личности, брига о породици и управљање државом.

Си је тада рекао да „пинг тјан сја“ не укључује владање светом, већ тежи да издигне обичне људе из сиромаштва, омогућавајући им да живе мирно са довољно хране и одеће. Додао је и да ако све земље раде на мирном развоју и теже јединству и хармонији, то ће приближити свет циљу.

Предводећи своје колеге у одавању почасти посмртним остацима Мао Цедунга поводом обележавања 130. годишњице Маовог рођења прошлог децембра, Си је истакао да је најбољи начин за сећање на покојног кинеског лидера наставак остваривања циља који је он зацртао. Си је цитирао Маове речи: „Увек се морамо трудити! Увек морамо ићи напред! Наш златни свет, блистав и диван, је испред нас!“

„Најбоље што се може учинити са наслеђем историје је да се створи нова историја, а највећи допринос људској цивилизацији је да се створи нови облик људске цивилизације“, рекао је Си.

(Бета, 09.02.2024)