Петар Луковић: Преминуо новинар „бескомпромисни борац” који није „подилазио и узмицао ни милиметар”

Петар Луковић, познати новинар, уредник и рок критичар оштрог пера и чврстог става, преминуо је у Београду у 74. години живота после дуге и тешке болести, саопштила је породица.

„Перу ћемо памтити дуго као бескомпромисног борца који никоме није подилазио ни узмицао&qуот;, говори Борис Дежуловић, сплитски новинар, за ББЦ на српском.

Богату вишедеценијску каријеру градио је прво као музички, а онда и политички новинар у многим листовима широм бивше Југославије и Србије - од Дуге, Џубокса и Полета, преко Времена, до Е-новина и КСКСЗ магазина које је уређивао.

Писањем се залагао за помирење народа бивше Југославије, био је противник режима некадашњег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића и бритким пером се борио за истину о ратним злочинима почињеним 1990-их.

Није се либио да критикује ни власти које су потом водиле Србију, као ни колеге из света новинарства са којима је чак прекидао и дугогодишња пријатељства.

„Балкански Кристофер Хиченс&qуот;, како су га поједини називали, за живота је написао три књиге - Боља прошлост, Ћорава Кутија и Године распада - хроника српске пропасти.

Вишеструко је награђиван, али је као „најважнију и најдражу награду истицао титулу Почасног грађанина Сарајева&qуот; коју је добио 2010.

• Пулицерова награда у 100, 300 и 500 речи - Од Михајла Пупина до Кендрика Ламара
• Све Жаретове лекције
• Бицикли, цвеће, судови и балкански ратни злочини: Хашка суђења иза кулиса

Од музике до критике

Рођен је 21. јануара 1951. године у Краљеву.

Завршио је Шесту београдску гимназију, а потом дипломирао на Машинском факултету.

У новинарске воде је упловио као рок критичар листа Дуга 1976. године.

Духовите, циничне и оштре рецензије музичких издања донеле су пажњу читалаца широм бивше Југославије у магазинима попут Џубокса, Младости, Полета, Ослобођења и Рока 82.

Од 1991. до 1996, Луковић је био у тиму искусних новинара познатог београдског недељника Време.

Писао је и за Нашу борбу до 1998, а био је и уредник часописа КС Забава до марта наредне године.

Био је главни и одговорни уреднике портала Е-новине, а од 2017. до смрти, регионалног портала КСКСЗ магазин.

Луковић се последњих година лечио од рака и запао, поред здравствене, у тешку материјалну ситуацију.

Редовно је објављивао блог о здравственом стању и хемиотерапији.

„Са пензијом од 250 евра, нашао сам се у позицији да једва преживљавам, нешто ми мало помажу читаоци и пријатељи, али се и то исцрпело. Само трошкови за стан су ми 230 евра!&qуот;, писао је Луковић.

Ратно 'Време' и 'Ферал Трибјун'

Почетак крвавог распада бивше Југославије Луковића је одвео у политичко новинарство и тако 1991. доспео у свеже формирани београдски недељник Време.

Борис Дежуловић каже да је у том периоду био „сведок Перине храбрости и гарда&qуот;.

„Нећу никада заборавити редакцију старог Времена раних 1990-их, свакодневних телефонских позива, претњи и најстрашнијих речи и блесавог Перу Луковића који је једини узимао слушалицу у руке и говорио: 'Дођите, ту вас чекам'&qуот;, присећа се хрватски новинар.

Потом би, додаје, Луковић силазио у двориште и чекао.

„И никад се, наравно, нико није појавио.

„Луд, храбар и такав до краја&qуот;, сећа се Дежуловић, који је са Луковићем сарађивао у сплитском Ферал Трибјуну (Ферал Трибуне).

За некадашњи сплитски недељник Луковић је писао још од 1984. када је излазио у оквиру сплитске Недјељне Далмације.

Дежуловић га описује као „саборца у најгоре време деведесетих&qуот;, када је новинарски посао било тешко радити „више у Србији, него у Хрватској&qуот;.

„То је човек који је у његовој фанатичној борби за правду и непопуларну истину, направио толико непријатеља да је чак и мене уписао међу њих, и неке старе пријатеље.

„Често су то били неспоразуми, а најчешће његов инат, по коме је био познат - није никоме пуштао, ни попуштао, чак ни пријатељима&qуот;, објашњава сплитски новинар.

'Херојство највишег степена'

Бескомпромисност, инат и оштро перо красиле су његов став и стил још од првих новинарских дана и писања „култних кратких музичких рецензија&qуот;, до својеврсних разговора са самим собом, односно „солилоквија на трибинама Пешчаника&qуот;.

Субјективни и критички приступ неговале су и Е-новине, портал где је Луковић био главни уредник од 2008.

„Ми имамо принципе који су потпуно у нескладу с новинарством - пре свега, не постоји објективно новинарство, не постоји друга страна, никакве нас чињенице из њиховог профашистичког репертоара не интересују, не допуштамо никакав говор мржње са стране деснице.

„Тај портал је нека врста нашег малог острва где се обраћамо неком нормалном свету, људима којима је преостало још мало здравог разума&qуот;, писао је.

Током близу деценије рада овог портала, посебна пажња је посвећивана писању о ратним злочинима и критиковању друштва и политике у Србији и региону.

Због уређивачке политике и оштрих критичких текстова често су били на удару конзервативних и национално опредељених опција.

„Био је нека врста београдског Ферала, којима је Пера годинама шамарао српске патриоте и патриотизам, до самог краја и тог његовог азила у који је протеран&qуот;, сматра Дежуловић.

Каже да је стизало „бескрајно много судских тужби патриотских вигиланата, које су углавном добијали и које су му упропастиле и сајт и живот&qуот;.

Зато ће га памтити и по ставу „од кога нема узмицања ни милиметар&qуот;, што је на овим просторима „јако непопуларно&qуот;.

„Али ће то остати епитаф Пере Луковића - нема подилажења масовној хистерији, а кад се неко против масовне хистерије бори у рату онда је то херојство највишег степена&qуот;, закључује Дежуловић.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.12.2024)