Četiri stotine udaraca
Peščanik 17.02.2024 | Ljubomir Živkov
Petar Luković, foto: Milica Jovanović Inženjer Luković pisao je bolje od mnogog književnika i zacelo bolje od većine novinara, pri tome mislim ne na silesiju današnjih trudbenika medija, nego imam u vidu one koji su slovili za novinare pretkraj XX veka i na početku ovog neponesenog, ali ipak upuštenog i umnogome upropašćenog stoleća.
Inženjer Luković [Petar, 1951-2024] se devedesetih godina od rokenrola okrenuo nečemu takoreći suprotnom: političarima, vojskovođama, razbojnicima, ulizicama i cenj. kleru. Inženjer Luković je pionir u antropologiji zla, discipline koja u našoj zemlji, gle, nije uhvatila korena, ali je Petre poput nadarenog rašljara koji traži i nalazi vodu, nepogrešivo među prvima prepoznavao zlo: razotkrivao je i ismevao opijenost nacije slavom (koje u stvarnosti nije bilo, kao
