Родитељство: Пустити бебу да једе сама - да или не
Дозволити беби да се сама храни помаже да јој се изгради укус и контролише апетит, али да ли научни докази то поткрепљују – и да ли је безбедно?

Замислите новорођенче које је први пут добило да једе чврсту храну.
Ако живите у западној, индустријализованој земљи, пред очима ће вам се највероватније јавити ова конкретна слика: беба седи у високој столици док је брижни родитељ храни кашицом.
Али од раних 2000-их, све је већи број родитеља који примењује другачији приступ - онај у ком дете жваће главицу броколија, кукуруз или чак говеђе ребарце, без икакве помоћи старатеља.
Често називана методом „беба вођа дохране&qуот; (баби-лед веанинг, БЛВ), ова алтернатива омогућује деци да се сама храни, без употребе есцајга, храном за целу породицу која је скувана и исечена тако да буде безбедна за новорођенчад.
Популарисана од 2008. године од медицинске сестре јавног здравља и ауторке Џил Репли и раширено путем десетине књига, нутрициониста и налога на друштвеним мрежама, метода „беба вођа дохране&qуот; (БЛВ) доживела је пораст интересовања међу родитељима у свим земљама од Бразила до Француске.
„То је измишљотина са друштвених мрежа&qуот;, каже Марк Коркинс, председавајући Одбора за нутрицију при Америчкој педијатријској академији.
- Храните бебе путером од кикирикија, смањује се ризик од алергија, кажу научници
- Бебе које једу чврсту храну боље спавају
- Долазак бебе може да пољуља брак, а живот након рођења деце може да буде изазов
Присталице тврде да ова метода садржи много предности, од помагања деци да боље регулишу апетит до подстицања на већи авантуризам у храњењу.
Али да ли научна истраживања поткрепљују те налазе?
И, можда најважније од свега, да ли је метода „беба вођа дохране&qуот; безбедна?
Тешка област за истраживање
Један од изазова у процењивању позитивних и негативних страна разних метода навикавања деце на чврсту храну јесте недовољно квалитетних истраживања.
На пример, преглед из 2022. године Одбора за нутрицију Француског педијатријског удружења показао је да је, од 2000. до 2021. године, било свега 13 студија објављених о ризицима и предностима БЛВ-а.
Додатни изазов је то што како неко храни своје дете генерално одражава бројне друге карактеристике једне породице.
То значи да је тешко знати да ли су за исходе опсервационих студија заслужне методе храњења или нешто друго.
Већина истраживања о БЛВ-у су опсервациона, укључујући 11 од 13 студија у француском прегледу, што значи да је тешко разлучити друге мешајуће факторе који би могли да објасне разлике.
На пример, породице које се придржавају БЛВ-а имају обичај да доје дуже и имају виши степен образовања.

Чак и налази рандомизованог контролисаног испитивања - у ком је једна група родитеља добила упутства да се придржава БЛВ-а, док је „контролна&qуот; група добила савете за традиционално храњење - мора да се узме за великом резервом, упозорава преглед из 2022. године.
„Ово је проблем са свим студијима о нутрицији - не можете да их рандомизујете&qуот;, каже Жан-Пјер Шураки, координатор Одбора за нутрицију Француског педијатријског удружења и један од коаутора прегледа одбора.
На пример, неки родитељи који су добили упутства за БЛВ могу да установе да не могу или нису спремни да их следе.
Као последица тога, чак и родитељи који се на крају придржавају БЛВ-а могу бити другачија врста родитеља од контролне групе.
Такође је истраживачима тешко знати да ли су се родитељи истински придржавали ове методе код сваког оброка.
Ствари додатно компликује то што, поготово у студијама у којима родитељи сами пријављују да ли су користили БЛВ или не, влада конфузија око тога шта је тачно БЛВ.
Једна објављена анкета коју је спровело Француско удружење амбулаторне педијатрије наведена у прегледу Француског педијатријског удружења показала је да је 26 одсто родитеља у Француској тврдило да је радило БЛВ са својом децом.
Али кад су били подробније пропитани, испоставило се да је само 7 одсто тих родитеља следило сва обележја БЛВ-а: на пример, многи од њих су користили кашику или кашице најмање један део времена.
Шта - ако било шта - можемо да закључимо на основу истраживања која имамо на располагању?
Позитивне стране БЛВ-а
Као прво, постоје предности за саме породице у целини.
Студије су показале да породице које практикују методу „беба вођа дохране&qуот; чешће једу заједно.
Такође, периоди оброка су за њих мирнији и мање стресни.
За то време, мајке које раде БЛВ кажу да осећају мањи притисак и бригу због дохране од оних које практикују традиционалну дохрану.
Међутим, ови фактори могу макар делимично да буду резултат типова старатеља који практикују БЛВ, уместо самог БЛВ-а.
Родитељ са опуштенијим приступом оброцима и који цени то што породица једе заједно можда је склонији томе да испроба БЛВ.
Постоје и наводне предности БЛВ-а код саме новорођенчади.
Будући да се новорођенчад сама храни, присталице ове методе тврде да им то помаже да науче да слушају властито тело и да престану да једу чим су сити.
То би, макар у теорији, могло да доведе до нижег дугорочног ризика од стања као што су гојазност.
Нека истраживања то подржавају.
Опсервационе студије су показале да је новорођенчад на БЛВ-у изгледала као да је свеснија кад је сита и да је била мање склона вишку тежине (мада се ова студија ослањала на упитник који су испуњавале саме мајке).
Друге студије су показале да се ова разлика протеже све до предшколског периода, чак и након што су у обзир узете варијабле као што је социо-економски статус.
Међутим, једно рандомизовано контролисано испитивање спроведено на 206 новорођенчади на Новом Зеланду показало је да нема разлике у тежини новорођенчади или регулацији апетита.
Други аргумент је да, изложени већем броју укуса и текстура у ранијем периоду, бебе на БЛВ-у постају склоније већем авантуризму у храњењу.
Испитивање са Новог Зеланда јесте закључило тако нешто.
Оно је, наиме, тестирало „модификовану&qуот; верзију БЛВ-а, у којој родитељи приликом сваког оброка нуде једну храну богату гвожђем и једну храну богату енергијом.
Родитељи који су то радили пријавили су да је њихова новорођенчад мање пробирљива и да више ужива у храни од новорођенчади која се традиционално дохрањује.
Друга анализа истог контингента деце показала је да су, до друге године, новорођенчад на модификованом БЛВ-у конзумирала разноврсније воће и поврће од других беба.
Међутим, нису била склонија да једу разноврснију храну из других група, као што су месо и риба.
Ипак, истраживачи истичу да потенцијалне предности БЛВ-а, као што је рана изложеност текстурама, може да се доживи и у традиционалној дохрани.
„Ми не препоручујемо да се једу кашице од шестог до 12. месеца. Нико то не препоручује&qуот;, каже Коркинс.
„Кашице се препоручују само строго на самом почетку.&qуот;
Чврсти „залогаји&qуот; хране би идеално требало да почну да се нуде најкасније до осмог месеца, каже он.
Новорођенчад би требало да једе исту врсту хране - и да буду слично упозната са текстурама и чврстом храном - отприлике до своје прве године, без обзира како се дохрањује.
Ризици у дохрани
Једна брига, без обзира на метод дохране, јесте гушење.
Бебе имају неке заштитне рефлексе против гушења.
У њих спада загрцнуће, које се често меша са гушењем, а које се покреће много лакше (у предњој страни уста) што сте млађи.
Заштитни рефлекси ће се дешавати било да деца једу кашице или безбедно исецкану храну.
Али гушење ипак остаје врло стваран ризик.
Ограничена истраживања указују на малу разлику у ризицима између БЛВ-а и других облика дохране.
Још једна анализа на контингенту деце на Новом Зеланду показала је да су и загрцнуће и гушење чести код новорођенчади између шестог и осмог месеци старости - али да су случајеви и једног и другог једнако вероватни без обзира на то да ли су деца храњена кашицама или преко БЛВ-а.
Важно је истаћи да су, у тој студији, родитељи добили упутства како да припреме храну које ће бити мање ризична за гушење а коју у том смислу потпуно да изоставе.
Велика опсервациона студија спроведена на 1.151 новорођенчади показала је исто то.
Други разлог за забринутост јесте да бебе које се саме хране можда не једу довољно или не добијају довољно хранљивих састојака који су им потребни.
Једна опсервациона студија показала је да су новорођенчад на методи БЛВ склонија да немају довољну тежину.
За разлику од њих, новозеландско рандомизовано контролисано испитивање - које је родитељима поручило да деци нуде високоенергетску храну за сваки оброк - није то показало.
- Да ли бебе настале мешањем ДНК троје људи имају право да знају ко су они
- Дајте деци мање шећера
- Опасно прекомерно храњење беба
Зато што БЛВ подстиче бебе да учествују у заједничким породичним оброцима, новорођенчад би на крају могла у себе да уносе сувише соли или шећера.
Због тога би старатељи требало да обраћају посебну пажњу на то како припремају и како нуде храну, каже Коркинс.
„Увек ме то мало брине, да будем искрен, зато што смо рођени са две преференције у нашим ћелијама чула укуса: волимо слатко и волимо слано&qуот;, каже он.
„Е сад, да ли су слатко и слано увек добри за нас? Ако ставите јагоду на мој послужавник и ако на њега ставите броколи, који ћу од та два стрпати у уста? Родитељ то мора да контролише. Зато можда оно што треба да се уради јесте управо да се напросто стави броколи на послужавник.&qуот;
А шта је са хранљивим састојцима?
Једна врло мала студија спроведена на 51 беби показала је да, иако и БЛВ и традиционално дохрањивана новорођенчад генерално конзумирају исту количину енергије, она која се хране путем БЛВ-а узимају мање гвожђа, цинка и витамина Б12.
Међутим, друга истраживања показала су да су родитељи који следе строга БЛВ правила склонији да нуде храну богату гвожђем од породица које нуде традиционалну дохрану.
Кад је модификована верзија БЛВ-а са нагласком на давању хране богате гвожђем била процењена у студијама на Новом Зеланду, није било разлике у уносу гвожђа међу новорођенчади са 12 месеци или у мерењима статуса гвожђа у крви као што је ниво хемоглобина.

Упркос овим охрабрујући налазима, разлике између породица које се ослањају на методу БЛВ- а и традиционално дохрањивање деце чине да се нутриционисти попут Шуракија добро замисле пре него што препоруче БЛВ свим породицама.
Тренутно, родитељи који практикују БЛВ имају обичај да додатно истраже нутритивне потребе своје деце, каже он.
Али како овај обичај све више улази у главни ток, то би могло да се мења и да све више новорођенчади буде изложено нутритивној неравнотежи.
И заиста, то би већ могло и да се дешава: једна студија је показала да су родитељи који следе „слободнију&qуот; верзију БЛВ-а четири пута склонији да дају бебама грицкалице као што су чипс и крекери за разлику од оних који следе строга правила БЛВ-а (мада, да све буде занимљивије, и даље су мање склони да то раде од породица које раде традиционалну дохрану са кашицама).
Један приступ који би могао да омогући родитељима да уведу предности БЛВ-а а ублаже потенцијалне ризике могао би да буде „модификовани&qуот; облик тестиран у испитивању на Новом Зеланду.
Али потребно је више истраживања како би се потврдило да ти налази могу да се понове у другим контингентима деце и у другим земљама.
„Ова методологија могла би да буде савршен начин за безбедно увођење чврсте хране, али нам је потребно више студија како бисмо могли тако нешто са сигурношћу да тврдимо&qуот;, каже Розана Де Фатима Пособон са Државног универзитета Кампинас у Бразилу.
Она је коауторка прегледа БЛВ-а из 2020. године са њеном докторандкињом Мелисом Софијом Гомез и другим истраживачима.
У међувремену, експерти кажу да би тип понашања старатеља у време оброка могао да буде једнако важан као и питање да ли или не следити БЛВ.
На пример, ангажованије храњење и мањи притисак родитеља повезани су са мањом пробирљивошћу код деце касније - мада ово не поставља питање типа „кокошка или јаје&qуот;: да ли родитељ пробирљивијег детета осећа потребу да врши већи притисак?
Кад се све сабере и одузме, било да једу сами или да их хране на кашичицу, новорођенчад би увек сама требало да контролишу да ли и колико једу, каже Шураки.
„То није метода 'беба вођа дохране'. То је нормалан начин да се то ради. Нормалан начин да се то ради је да их не храните као што товите гуску да бисте добили масну џигерицу&qуот;, каже он.
„Сви педијатри ће вам то рећи - никад не тражите од бебе да једе на силу.&qуот;
„Ако беба не жели да једе, у реду - видећемо се за следећи оброк.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.18.2024)
