Џулијан Асанж и Викиликс: Британски суд дозволио право на жалбу
Оснивач Викиликса добио право да се жали против одлуке да буде иѕручен Америци, где би требало да му се суди за одавање војних тајни.
Виши суд у Лондону дозволио је Џулијану Асанжу, оснивачу Викилиса, да се жали против одлуке да буде изручен Америци, где би требало да му се суди за одавање војних тајни.
Ова одлука значи да ће Асанж бити у могућности да оспори америчка уверавања о начину потенцијалног суђења против њега, као и то да ли би његово право на слободу говора било угрожено.
Асанжови адвокати тврде да је случај против њега политички мотивисан, док САД сматра да су фајлови Викиликса - који су открили информације о ратовима у Ираку и Авганистану - угрозили животе.
Двоје виших судија је у понедељак 20. маја одлучило да Асанж може да се жали на ранији налог којим се дозвољава његово изручење САД.
- Ко је Џулијан Асанж и шта је открио Викиликс
- Шта је Викиликс све открио о Србији
- Викиликс: Дан када је свет сазнао тајне из дипломатских преписки
Одлучили су да право на жалбу може да искористи у Великој Британији.
Асанж се више од једне деценије опирао екстрадицији из Велике Британије, након што је његова веб страница Викиликс објавила поверљиве америчке документе 2010. и 2011. године.
Стотине људи окупило се испред суда уочи доношења пресуде, а Асанжове присталице Асанжа радовале су се одлуци суда.
Асанж ће за сада остати у Великој Британији.
Да је суд пресудио у корист САД, он не би више имао правна средства на која да се позива у Великој Британији.
Његова супруга Стела Асанж рекла је за ББЦ раније у току дана да ће се „борити док Џулијан не буде слободан&qуот;, шта год судије пресудиле.
Прекретница
Говорећи испред Краљевског суда правде након одлуке, Асанжова супруга је поздравила пресуду и рекла да је то „прекретница&qуот;.
Она је позвала САД да „напусте овај срамни напад на новинаре, штампу и јавност који траје већ 14 година&qуот;.
Процурели фајлови упућују да је америчка војска убијала цивиле у непријављеним инцидентима током рата у Авганистану.
Америчке власти кажу да је Асанж угрозио животе тиме што није редиговао имена обавештајних оперативаца у документима.
Они такође наводе да га не гоне због обелодањивања за које каже да разоткривају ратне злочине.
Асанжов правни тим тврди да је случај политички мотивисан облик „одмазде државе&qуот;.
„Он је буквално разоткрио ратне злочине.
„Овај случај је освета те земље против отворености и одговорности&qуот;, рекла је његова супруга у емисији Тудеј на ББЦ Радију 4 у понедељак.
Амерички председник Џо Бајден, прошлог месеца је рекао да разматра захтев Аустралије да одустане од кривичног гоњења Асанжа и врати га у његову родну земљу.
Шта је претходило овој пресуди?
Виши суд у Лондону одлучио је крајем марта да Сједињене Америчке Државе морају да дају гаранције да Џулијану Асанжу неће бити изречена смртна казна.
Америчке власти имале су тада три недеље да доставе одговор пре него што судије донесу одлуку о жалби оснивача Викиликса на изручење у САД.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Британске судије тражиле су и гаранције да ће Асанжу бити омогућена слобода говора.
Асанж је у строго чуваном лондонском затвору Белмарш од 2019. године, а америчке власти га траже због откривања тајних војних досијеа 2010. и 2011. године.
Виши суд у Лондон је 2021. године донео одлуку да би требало да буде изручен, одбацујући примедбе да би због лошег менталног здравља могао да одузме себи живот у америчком затвору.
Наредне године, Врховни суд је потврдио ту одлуку, а тадашња секретарка унутрашњих послова Прити Пател је потписала налог за изручење.
У текућем поступку, одбрана Асанжа покушава да обори ту одлуку Пател и првостепено судско решење.
Шта се сада може очекивати од Америке?
Калум Меј, ББЦ
Карл Тобијас, амерички правни стручњак, сматра да за САД не би требало да буде проблем да пруже гаранције да се Џулијан Асанж неће суочити са смртном казном.
Професор са Правног факултета Универзитета у Ричмонду у Вирџинији каже да нема наговештаја да је америчко тужилаштво и тражило смртну казну.
„Кривични закони за које су га САД оптужиле и не дозвољавају да таква казна буде изречена&qуот;, рекао је професор Тобијас.
„Он се суочава са максималном казном од пет до десет година затвора по свакој од 18 тачака оптужнице&qуот;, додао је.
- Асанж „не би преживео изручење Америци&qуот;, каже супруга
- Асанж откривањем извора довео људе у опасност, тврди адвокат америчке владе
- Челси Менинг пуштена из затвора после „инцидента&qуот;
'Политички мотивисано'
На претходном суђењу у фебруару, Едвард Фицџералд, један од адвоката 52-годишњег Аустралијанца, тврдио је да је амерички захтев политички мотивисан.
„Господин Асанж је разоткрио озбиљан криминал&qуот; када је обелоданио документе о којима је реч, рекао је Фицџералд пред судом.
Рекао им је да се против његовог клијента води процес „због уобичајене новинарске праксе прибављања и објављивања поверљивих информација - информација које су и истините и од очигледног и важног јавног интереса&qуот;.
Марк Самерс, још један од адвоката Асанжа, рекао је да САД траже одмазду због политичких мишљења Асанжа, што је, како је нагласио, једна од многих препрека за изручење.
„Ово је класичан пример одмазде државе због изражавања политичког мишљења&qуот;, рекао је Самерс.
Адвокати су рекли и да је њихов клијент био у „стварном ризику од поступања ЦИА-е [Централне обавештајне агенције] или других агенција&qуот;, што је правно деликатан начин да се каже да би могао да буде убијен или повређен.
Њихова тврдња - која још није поткрепљена доказима - јесте да је ЦИА планирала да убије Асанжа током седам година док је био у еквадорској амбасади у Лондону, од 2012. до 2019. године.
'Трамп је тражио план како ликвидирати Асанжа&qуот;, тврде адвокати
Самерс је рекао судијама да је тадашњи председник САД Доналд Трамп тражио „детаљне опције&qуот; како да Асанж буде убијен.
„Чак су и направљени нацрти планова&qуот;, рекао је он, додајући да постоје докази о тој, како је додао, „заиста невероватној идеји&qуот;.
Самерс је рекао да је наводни план „пропао јер британске власти нису биле баш одушевљене идејом да одобре тако драматичан план или чак пуцњаву на улицама Лондона&qуот;.
„Докази су показали да су САД биле спремне на све, па и на злоупотребу сопственог кривичног правосудног система, како би избегле да амерички званичници не одговарају за мучења/ратне злочине почињене у злогласном 'рату против тероризма', и да ликвидирају и угуше оне актере и судове који су вољни и спремни да покушају да одговорне за те злочине приведу правди&qуот;, навели су адвокати у писаном поднеску суду.
„Асанж је био једна од тих мета&qуот;, додали су.
Погледајте видео: Зашто Америка тражи изручење Асанжа
Шта је урадио Асанж?
Викиликс је објавио хиљаде поверљивих докумената америчке војске за које одбрана Асанжа тврди да су стигли од бивше америчке обавештајке Челзи Менинг.
Још 2013. Менинг је осуђена на 35 година затвора због цурења ових докумената.
Ову пресуду је касније председник Барак Обама ублажио, пошто је одслужила четири године робије.
Ипак, то није био крај правних потешкоћа за Менинг.
Када је 2019. Асанж оптужен по 17 тачака за шпијунажу, америчка Велика порота је тражила од Менинг да сведочи против оснивача Викиликса.
Али је она одбила наводећи да би пре „умрла од глади&qуот;, него да сарађује.
Та одлука ју је коштала, за сваки дан који је требало да сведочи платила је казну по 500 долара.
Остала је иза решетака још две године, до тренутка када је коначно пуштена на слободу морала је да плати 250.000 долара.
Погледајте видео о Џулијану Асанжу:
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.20.2024)
