Protest poljoprivrednika u Poljskoj: Traktori blokirali puteve, prosuto žito na granici sa Ukrajinom

Poljski poljoprivrednici izveli su traktore na drumove u znak protesta zbog jeftinog ukrajinskog žita koje je preplavilo tržište, ali i propisa Evropske unije o upotrebi pesticida i đubriva.

Traktori sa poljskim zastavama blokirali su autoputeve i glavne raskrsnice na skoro 200 lokacija, rekli su organizatori.

Blokirano je i nekoliko graničnih prelaza sa Ukrajinom.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kritikovao je proteste, rekavši da se tako „urušava solidarnost" sa Ukrajinom.

• Poljska obustavlja isporuku oružja Ukrajini zbog spora oko uvoza žita
• Ukrajina tuži pojedine zemlje EU zbog embarga na uvoz hrane
• I španski poljoprivrednici izveli traktore na drumove

Prema rečima Zelenskog, protesti su „politički, a ne u vezi sa žitom", jer „samo pet odsto našeg poljoprivrednog izvoza prolazi kroz poljsku granicu".

Na snimcima na društvenim mrežama vidi se kako su poljoprivrednici prosuli žito na železničku prugu na prelazu Medika.

Ambasador Ukrajine u Poljskoj Vasil Zvarič rekao je da je prosuto žito ukrajinsko i osudio je tu akciju.

„Policija treba da reaguje odlučno i da kazni one koji krše zakon. To je nedostatak poštovanja prema radu ukrajinskih poljoprivrednika u uslovima ruske agresije. Sramota, gospodo!", napisao je Zvarič na društvenoj mreži Iks.

Zamenik ukrajinskog premijera Aleksandar Kubrakov nazvao je taj čin „političkom provokacijom koja ima za cilj podelu naših nacija".

Ukrajinski vozači kamiona rekli su da će uzvratiti i blokirati ulazak poljskim kamionima na tri prelaza na njihovoj strani granice.

Na nekoliko graničnih prelaza veliki su redovi kamiona posle protesta poslednjih meseci.

Carinjenje na jednom prelazu sada traje više od dve nedelje.

Organizatori protesta u Poljskoj zahtevaju uvođenje zabrane uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda i ukidanje ograničenja upotrebe đubriva i pesticida u okviru Zelenog dogovora EU.

Posle početka ruske invazije, EU je dozvolila Ukrajini pristup bez carina na njena tržišta.

Poljski dileri su otkupljivali jeftino ukrajinsko žito, ali je nedostatak luka za transport značio da je veći deo žitarica ostao u Poljskoj umesto da se izvozi u treće zemlje.

Zbog toga su zalihe žita u Poljskoj prošle godine dostigle rekordno visok nivo.

Evropska komisija uvela je u maju zabranu uvoza ukrajinskog žita u pet susednih zemalja, iako se to ne odnosi na žito namenjeno za tranzit.

Kada je zabrana ukinuta u septembru, Poljska je jednostrano uvela zabranu četiri vrste žitarica, brašna i stočne hrane.

Nova poljska proevropska vlada saoseća sa zahtevima poljoprivrednika i poziva Brisel da postigne kompromis oko uvoza sa Ukrajinom.

U januaru je EU saopštila da će uvesti „zaštitni mehanizam" koji će joj omogućiti da ponovo uvede hitne tarife Ukrajini ako višak uvoza zapreti da destabilizuje tržište.

Talas protesta poljoprivrednika širom Evrope

Poljoprivrednici u Evropi su „pesimistični i ljuti", rekla je njihova glavna lobistička grupa.

Kristijana Lamber, predsednica Kopa-Kogeke, rekla je da su protesti održani ili se održavaju u 25 od 27 evropskih država.

Ova grupa predstavlja 10 miliona poljoprivrednika širom evropskog bloka, od kojih su neki tokom protesta blokirali gradove i sukobili se sa policijom.

„Prvo smo 2020. imali krizu zbog pandemije kovida-19. Onda su cene energije jednostavno eksplodirale - cene energenata su veoma važne za poljoprivredu", rekao je jedan francuski stočar komitetu Evropskog parlamenta.

„Potom je i rat Rusije protiv Ukrajine izazvao izvestan broj poteškoća u trgovinskim tokovima, kao i poremećaje na tržištima kada su u pitanju živina, jaja, žitarice, ulje - sve je to bilo veoma važno".

Poljoprivreda predstavlja samo 1,4 odsto bruto društvenog proizvoda EU, ali ima ogroman politički uticaj - posebno kada traktori zakrče vitalne rute pred majske izbore za Evropski parlament.

Evropska komisija, izvršna vlast EU, želi da smanji štetne emisije gasova za 90 odsto do 2040. godine, a to znači i smanjenje upotrebe pesticida i đubriva.

Međutim, protesti poljoprivrednika i stočara su već dali rezultat, jer su povučeni neki planovi EU, pri čemu je Evropska komisija odustala od predloga da se prepolovi upotreba pesticida.

„Evropska unija želi da bude lider u zelenoj tranziciji", kaže za BBC Lora Demurtas, službenica za spoljne odnose u Club Demeter, istraživačkom centru za bezbednost hrane sa sedištem u Parizu.

Dodajući da vlast u EU trenutno vidi poljoprivrednike kao „glavni problem".

„Šta je sa potrošačima i supermarketima i njihovom ulogom?", pita ona.

Ali ovo nije jedini izvor napetosti.

„Cenu proizvoda uvek određuje biznismen koji ih kupuje, a onda oni mogu da ih nabave jeftinije od drugih zemalja koje nemaju ograničenja kao mi", rekao je 22-godišnji španski farmer Đoan Mata Rojtersu na nedavnom protestu. blizu Barselone.

Poljoprivrednici u Poljskoj i Mađarskoj se takođe žale da EU ne čini dovoljno da zaustavi uvoz jeftine hrane iz Ukrajine.

Šimon Kosmalski, 39-godišnji poljski poljoprivrednik, kaže da ne može da pokrije troškove proizvodnje zbog nižih cena uvoznih proizvoda.

Do 2022. godine, odnosno početka rata, Ukrajina je bila četvrti najveći svetski proizvođač žitarica.

Da bi podržala Ukrajinu, EU je ukinula uvozne carine za ukrajinske proizvode, što je izazvalo pobunu poljoprivrednika iz drugih evropskih zemalja.

„Roba ulazi nekontrolisano. Apsolutno smo protiv ovoga i zalažemo se za hitno vraćanje carina koje su postojale pre rata i kontrolu onoga što ulazi", rekao je Kosmalski za Rojters.

Poljoprivrednici su ogorčeni i zbog sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama van EU, posebno zbog najavljenog sporazuma sa blokom Merkosura koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.

Poljoprivrednici EU kažu da se u tim zemljama Južne Amerike koriste hormoni rasta i pesticide koji su zabranjeni u EU.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.21.2024)