Mediji: Hrvatska značajno povećala plate u vojsci, razlika u odnosu na Srbiju sve veća
Posle odluke Vlade Hrvatske da poveća plate u oružanim snagama u proseku za oko 40 odsto, prosečna primanja za vojničke činove u neto iznosu u toj zemlji iznose oko 1.150 evra, što je za oko 67 odsto više u odnosu na primanja u Vojsci Srbije (VS), prenosi danas portal Balkanska bezbednosna mreža.
Uredbu o vrednosti koeficijenta za plate u vojsci, Vlada Hrvatske je nedavno usvojila a kako navodi portal Orbis, to je prva promena vrednosti na "gore" još od 2008. godine, s tim što su 2013. godine koeficijenti smanjeni za tri odsto.
U tom procesu hrvatske vlasti su se vodile idejom da povećanje bude obezbeđeno za sve pripadnike vojske, ali pre svega da povećanje obuhvati one koji su do sada imali najniže plate.
Koeficijent vojnika, odnosno mornara hrvatske vojske povećan je tako da je neto plata uvećana sa 816 na 1.080 evra, dok je primanje pozornika (prvi vojnički čin, to jest razvodnik u Srbiji) povećano na 1.168 evra.
Hrvatski razvodnik (najviši vojnički čin u toj zemlji - ekvivalent desetara VS) prema novoj Uredbi imaće neto platu od 1.198 evra pa profesionalni hrvatski vojnici ubuduće mogu da računaju na prosečnu platu od oko 1.150 evra, odnosno negde oko 135.000 dinara što je za čak 460 evra ili gotovo 67 odsto više nego što prima prosečan srpski vojnik.
Prema zvaničnim podacima objavljenim u Informatoru na sajtu Ministarstva odbrane Srbije, prosečna plata među profesionalnim vojnicima u VS iznosi oko 81.000 dinara.
Radi se o podacima o prosečnoj plati za oktobar 2023. godine, što je poslednja dostupna tabela u informatoru na sajtu Ministarstva odbrane.
Plate se po činovima kreću u rasponu od oko 75.000 do 85.000 dinara, iako dosta toga zavisi i od toga kojoj jedinici vojnik pripada jer nisu ista primanja u pešadijskom bataljonu, Gardi ili 72. specijalnoj brigadi, da li učestvuje u mirovnoj operaciji, koliko ima staža i da li radi sa osnovnim ili srednjim obrazovanjem.
Odluka Vlade Hrvatske motivisana je nastojanjem da se popularizuje vojnički poziv u toj zemlji i što više vojnika zadrži u vojnoj službi. Tako je, osim povećanja plata, odlučeno i da se uvećaju dnevnice u mirovnim i drugim misijama, podigne granica za odlazak u penziju sa 45 na 50 godina i da se pokuša sa popularizacijom vojnog poziva uopšte.
Iako je Hrvatska od 2016. godine povećala izdvajanja za vojsku za 122 odsto, čini se da to nije bilo dovoljno jer se, kao i u Srbiji, i u toj zemlji razmišlja o mogućnosti povratka opšte vojne obaveze.
Iako se radi o zemlji članici NATO i Evropske unije, koja ima potpuno drugi tip bezbednosnih izazova, iskustva tekućeg rata u Ukrajini (a sasvim izvesno i aktivnosti vezane za vojsku u Srbiji), naterale su tamošnje političare i vojnike da razmisle o obnovi obaveze ukinute 2008. godine.
Tako bi, ako se ostvare aktuelne medijske najave, u Hrvatskoj mogla ponovo biti uvedena obaveza služenja vojnog roka od početka 2025. godine, u trajanju od tri meseca.
Odluka o tome još nije usvojena.
(Beta, 28.02.2024)
