Политика: Шта значи декларација о Украјини коју је Србија потписала у Тирани

Осуда руске агресије на Украјину, без инсистирања на увођењу санкција Русији - тако се о украјинској кризи разговарало на недавном самиту земаља југоисточне Европе о Украјини.

Земље учеснице, међу којима је и Србија, потписале су декларацију у 12 тачака, у којој се, између осталог, поручује да руска војна агресија на Украјину представља највећу претњу европској сигурности, кршење међународног права, као и да представља злочин против украјинског народа.

Резолуција такође истиче посвећеност земаља потписница да се појединци одговорни за злочине, између осталог и злочине против човечности приведу правди у складу са међународним правом.

„Декларација представља важан документ који одражава снажну подршку миру за који се залаже украјински председник (Владимир) Зеленски&qуот;, каже Срећко Ђукић, политички аналитичар и бивши амбасадор Србије у Белорусији, за ББЦ на српском.

„Није правно, али јесте политички обавезујућа - не верујем да ће иједна земља одступити од усвојених тачака&qуот;, додаје.

• „Шта је за вас Косово?&qуот;: ББЦ иза сцене питао посланике Скупштине Србије
• О праву и политици: Шта Косову недостаје на путу до потпуне независности
• Дубока држава: Мит, теорија завере или истина

Вук Вуксановић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику, сматра да се ради „о само још једној декларацији&qуот;.

„Суштински, не доноси ништа ново, самити се обично завршавају декларацијама&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Самит Украјина-Југоисточна Европа одржан је 28. фебруара у Тирани, главном граду Албаније.

Осим Србије, на самиту су учествовали су представници Украјине, Косова, Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, Албаније, Молдавије и Румуније, као и Оливер Вархељи, комесар Европске уније за проширење и суседство.

Србија ни две године од почетка инвазије није увела санкције Русији, али је подржала неколико резолуција Уједињених нација којима се агресија осуђује.

Шта пише у декларацији?

Потписнице су се обавезале да наставе подршку Украјини до победе у рату.

Такође су осудиле намеру Русије да одржи председничке изборе на окупираним територијама на истоку Украјине.

Након што је Русија 2014. године анектирала полуострво Крим, референдумом на отцепљеној територији проглашене су међународно непризнате Доњецка Народна Република (ДНР) и Луганска Народна Република (ЛНР).

Септембра 2022, више од пола године од почетка рата у Украјини, на ове две окупиране територије, као и у Херсону и Запорожју, одржани су референдуми о припајању ових области Русији, што је међународна заједница осудила.

После спорних референдума, Украјина је затражила убрзавање процеса придруживања НАТО.

Усвојена декларација подржава и право Украјине да независно одлучује о безбедносним аранжманима.

„НАТО савезници и државе које претендују на чланство охрабрују Украјину да постане чланица чим се за то стекну безбедносни услови&qуот;, наводи се.

• Каква је будућност српске деснице после избора 2023. године
• „Погинуло 31.000 украјинских војника од почетка рата&qуот;, каже Зеленски

Декларација такође потврђује приврженост наставку интеграција земаља Западног Балкана, Украјине, Молдавије и Грузије у Европску унију.

Председник Србије Александар Вучић је подсетио да Украјина није признала независност Косова, и да „не разуме људе када изражавају ставове против Украјине&qуот;.

„То су наша словенска браћа као и Руси и трудимо се да имамо добре односе&qуот;, додао је председник Вучић.

Шта је изостављено из текста декларације?

О томе чега у тексту нема, говорио је само председник Србије - остали учесници Самита се изјашњавали.

У декларацији се не помиње увођење санкција против Русије, као ни „малигни&qуот; утицај Москве на ове земље.

Тачке које се тичу ових питања избачене су из текста на захтев Србије, рекао је председник Вучић.

Декларација коју су састављале Украјина и земље чланице ЕУ, „није једноставно питање&qуот; за Београд, тврди он.

Навео је и да би онда требало „убацити још неке, које ми [Србија] доживљавамо као малигни утицај&qуот;, али није прецизирао о којим земљама је реч.

„Упркос жељи да подржимо међународно јавно право и наше украјинске пријатеље, ми то не можемо да прихватимо&qуот;, истакао је Вучић.

Вуксановић сматра да оваква реторика одражава „жељу српског руководства да себе и даље представља као великог пријатеља Русије&qуот;.

„Намера је да се, упркос потписивању декларације, у домаћој јавности профитира од русофилских сентимената&qуот;, оцењује аналитичар.

Срећко Ђукић сматра да „разговор о санкцијама није био суштина самита&qуот;.

„Украјина не ставља санкције у први план ни када преговара са другим земљама широм света&qуот;, истиче Ђукић.

Током Самита, Вучић се састао са украјинским колегом Зеленским.

Зеленски се на друштвеној мрежи Икс (бивши Твитер) захвалио Србији на подршци суверенитету и територијалном интегритету Украјине, као и хуманитарној и финансијској помоћи украјинским избеглицама.

„Истакао бих значај учешћа Србије у примени Формуле мира. [...]

„Информисао сам председника Вучића о тренутној ситуацији на фронту, разговарали смо и о сигурносним и политичким изазовима у источној Европи&qуот;, написао је Зеленски.

Шта је украјинска Формула мира?

Украјина је септембра 2022. године представила предлог за решавање кризе, такозвану Формулу мира.

Планом се инсистира на нуклеарној сигурности, енергетској безбедности и несметаном транспорту хране преко Црног мора.

Украјина планом тражи од Русије да ослободи затворенике и Украјинце депортоване на руску територију, као и повлачење војске са украјинског тла.

Како наводе, усаглашавање са руском страном око десет тачака плана треба да води ка склапању дугорочног мира.

У прикупљање подршке за спровођење плана активно се укључила Швајцарска.

Ова земља планира да до краја лета 2024. организује мировну конференцију за Украјину, саопштено је уочи недавног обележавања друге годишњице од почетка рата.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.29.2024)