Популарна култура и вечита младост: Зашто старимо као тинејџери

Глатка кожа лица без бора, осмех који открива сјајне беле зубе, витка и лако покретна тела, уске фармерке и употреба жаргона - овакве слике у медијима покренуле су Љиљану Милосављевић да се посвети сопственом изгледу.

Производе за негу лица користи од 25. године, а два сата њене дневне рутине, током које наноси тонике, креме против бора и заштиту од УВ зрачења, „не представљају обавезу, већ уживање&qуот;.

„Да бих се осећала лепо и младо, потребно је да пазим на себе&qуот;, каже плавокоса жена уз широк осмех.

Лепота је везана за идеју младости, а забавно-рекреативни карактер живота приказан у филмовима, серијама и рекламама непрестано нас подсећа како треба да живимо и изгледамо, објашњава Жолт Лазар, професор на Филозофском факултету у Новом Саду.

„Жеља да будемо вечно млади је древна, она произилази још из митологије, али је у савремено доба добила нова значења&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

• Да ли се можемо званично подмладити, као што жели Богољуб Карић
• „Старење је болест“ и то излечива, тврди научник са Харварда
• Човек који троши милионе да би се подмладио
• Волите своје тело због свега оног што може да уради, а не због тога како изгледа

'Битно је бити леп и млад'

Чим се на тржишту појави нови антиејџ производ, Љиљана Милосављевић одлази у куповину, за коју каже да је „један од њених хобија&qуот;.

Препоруке добија од пријатељица, са реклама и друштвених мрежа.

Човек је друштвено биће и битно му је да буде прихваћен, а људи лепоту и младост повезују са успехом и срећом, међутим, проблем се јавља када ове вредности почну да замагљују све остале, објашњава Славица Ранисављев Ковачев, психолошкиња.

„Рекламе нам поручују да ће се сваки проблем превазићи ако смо лепи, а антиејџ индустрија нуди лако решење - довољно је само да купимо одређени производ.

„Лепота на тај начин постаје вредност која се лако достиже за разлику од неких других, као што су стицање различитих знања или здрави емоционални односи, за које је потребно много више рада и времена&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Од магијских ритуала до естетских корекција

Жеља за виталношћу, лепотом и уживањем је древна и некада је била повезана са магијом и мистиком.

„Стара немачка легенда о Фаусту, научнику за којег се веровало да је продао душу ђаволу у замену за сва знања света и задовољство, заправо је прича о чежњи за вечном младошћу&qуот;, каже Жолт Лазар.

Током 18. и 19. века, хемијска индустрија је напредовала, могле су се купити и прве креме за негу лица, а идеје из митологије добиле су нову форму.

„Наука је дала подстицај и омогућила људима да размишљају о томе да се рационалним путем може достићи младост&qуот;, додаје социолог.

Између два светска рата, часописи и журнали били су преплављени причама о успешним младим људима, а са филмског платна осмехивале су се холивудске звезде.

„Тако је слика задовољног човека постала везана за идеју брзог стицања новца, повезујући оно за чим су људи одувек чезнули - младост и успех&qуот;, наглашава Лазар.

Промовишући начин живота адолесцената, у 21. веку појавио се феномен заувек млад (форевер иоунг) који има везе са „нарцизмом савременог човека&qуот;.

„Животни стил у ком се пропагира вечита младост пласиран је у рекламама којима смо окружени, па је све више људи који посежу за естетским корекцијама да би задржали младалачки изглед&qуот;, закључује социолог.

Погледајте видео: Човек који покушава да премота године

Како се мењала улога реклама?

Иако пуни само 27 године, Анђела Томић се не радује наредном рођендану, јер је више свећица на торти „само подсећа да неће увек бити млада&qуот;.

„Свест о томе да нисам више тинејџерка ме узнемирава и, како време одмиче, све сам даље од периода током кога сам имала доста слободног времена и витко тело без много труда&qуот; додаје ова бринета.

Анђелину пажњу не привлаче само рекламе производа за негу тела и лица.

„Свакодневно пратим објаве на друштвеним мрежама које рекламирају журке и остале друштвене догађаја које желим да посетим, а за које више немам толико времена&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Рекламе су некада биле само оглашавање, а данас оне промовишу читав један стил живота, сматра Жолт Лазар.

„Обичан свет жели да доживи оно што свакодневно посматра у медијима и да ужива у свему што је некада било намењено само богаташима.

„Тако су нам сада много доступнији одласци на далеке и егзотичне дестинације и изласци на скупа места&qуот;, додаје.

Осмехнута лица са билборда или огласа на сајтовима и друштвеним мрежама поручују да „није битно ко смо, већ на какав начин живимо&qуот;.

„Купујући производ, купујемо и стил живота&qуот;, закључује Лазар.

Погледајте како тиктокерке са Балкана реагују на филтер који намеће нереалне стандарде лепоте

Музиком до вечне младости

Осветљена љубичастом светлошћу, певачица Лана Дел Реј пева стих из једне од њених најпопуларнијих песама, док јој на лицу светлуцају две кристалне сузе.

Хоћеш ли ме волети и када не будем лепа и млада? (Вилл иоу стилл лове ме вхен И'м но лонгер иоунг анд беаутифул?) - гласи питање постављено у песми.

Ово је само један од музичких спотова којим је Анђела Томић као тинејџерка била опчињена.

Највише слободног времена је проводила крај телевизора и компјутера, гледајући музичке канале, серије и филмове, у чијем су центру пажње били други тинејџери и њихови имагинарни животи.

„Упијала сам сав тај садржај, од спотова са Бритни Спирс, до филмова у којима је играла, а читав мој разред је гледао серију Хана Монтана, која је била прототип савршеног живота.

„У тој серији су сви лепи и млади, друже се, одлазе на журке, а главна јунакиња је тинејџ звезда која путује на концерте и турнеје&qуот;, присећа се ова 27-годишњакиња.

Док је била четрнаестогодишњакиња, Анђела се понекад осећала лоше, јер није живела по идеалном наративу који је проналазила у медијима.

Сматра да су овакве представе утицале да „идеализује тинејџерско доба&qуот;.

„Музика директно утиче на емоције, а изглед и начин живота музичара постаје неизоставни део њихове представе у јавности.

„Што је популарнија личност, то је и изглед популарнији&qуот;, објашњава Жолт Лазар са Универзитета у Новом Саду.

Као добар пример, он наводи певача Елвиса Прислија и његове наступе, изглед и плесне покрете који су код младих изазивали одушевљење.

Медији су од адолесценције направили мит, па су трендови популарни међу тинејџерима, попут музике и моде, постали важни и свим осталим генерацијама, наводи се у књизи семиотичара Марсела Данезија Заувек млади: тинејџерско старење модерне културе.

Погледајте видео: Она руши табуе у сексу у позним годинама

Почело је са тинејџерима

Помоћу слика бунтовних тинејџера, сексуално зрелих, али емоционално детињастих, издавачи књига и часописа, издавачке куће, Холивуд и телевизија зарађивали су велике суме новца, објашњава Данези.

Он сматра да је медијско-забавна индустрија коришћена за ширење трендова међу тинејџерима, а касније и међу свим осталим генерацијама.

Као пример наводи фармерке, које су од радне одеће постале модни тренд.

Панталоне од плавог тексаса прво су постале популарне међу младићима на универзитетима 1950-их година, а онда су дошле и до филмског платна - обележиле су стил Марлона Бранда и Џејмса Дина.

„Историју популарне културе могли бисмо посматрати кроз начине облачења, почевши од средине 20. века&qуот;, пише Данези.

Током снажног утицаја хипи покрета, који је пропагирао сексуалне слободе и еколошку освешћеност, и мушкарци и жене су носили поцепане, похабане и шарене фармерке, дуге косе и сандале.

Отворене кошуље, звонасте панталоне, уске хаљине и високе потпетице јавиле су се са диско модом, истичући телесност и жељу за забављањем, објашњава Марсел Данези у књизи.

Панк одећа била је уско везана за музику.

Војничке чизме и кожне јакне, али и широк спектар фризура, од обријаних глава до дивље и дугачке косе, донела је сиромашна британска омладина.

„Облачећи се на одређени начин, ми свету желимо да прикажемо одређени животни стил.

„Ако се облачимо у складу са укусима адолесцената, ми то желимо и да будемо&qуот;, каже социолог Жолт Лазар.

• Да ли лепи људи више зарађују
• Како се наша личност мења док старимо
• Путовање времепловом: Шта би се десило кад бисте срели будућег себе

'У младом телу, млад дух'

Љиљана Милосављевић не брине само о изгледу.

Битно јој је, како каже, да се у сопственом телу осећа добро и да је расположена.

У томе јој помажу дуге шетње и вежбање, али и позитиван начин размишљања и уверења, популарно назван - мајндсет (миндсет).

Идеја лепоте и виталности тела, која се може достићи одређеним начином размишљања, потиче из културе 1960-их и 1970-их.

Тада је кроз хипи покрет, у Европу и Америку, стигао и талас источњачког спиритуализма, чије су идеје схватане прилично поједностављено, али су показивале да је могуће достићи стање свести које омогућава очуваност виталних функција, објашњава Жолт Лазар.

„Тако су се појавила уверења да се помоћу другачијег начина размишљања може достићи духовна и телесна младост, која су се у западној култури задржала до данас&qуот;, закључује он.

Погледајте како млади траже изглед као са селфи филтера

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.03.2024)