Лет МХ370: Мистерија пада малезијског авиона која 10 година прогања породице погинулих

Током последње деценије, две речи су прогањале Лија Ерјоуа - изгубити контакт.

То му је авио компанија Малезија Ерлајнс рекла кад је нестао лет МХ370, са његовим сином Јанлином у њему.

„Годинама сам се питао шта значи то 'изгубити контакт'? Чини ми се да ако изгубите контакт са неким, требало би да можете поново да га успоставите&qуот;, каже Ли.

Он и његова супруга Лиу Шуенгфенг - земљорадници из села јужно од Пекинга - имали су проблема да схвате оно што је постала највећа мистерија у историји авијације.

Осмог марта 2014. године, мање од сат времена од почетка рутинског ноћног лета из Куала Лумпура до Пекинга, пилот је пожелео лаку ноћ малезијској контроли лета.

Боинг 777, који је превозио 227 путника и 12 чланова посаде, требало је да пређе у вијетнамски ваздушни простор.

Затим је нагло променио правац и сва електронска комуникација је била прекинута.

• Пола века без одговора о паду авиона ЈАТ-а који је преживела само једна жена
• Лет изнад Београда и пад руског авиона Иљушин
• „Најдужа и најспектакуларнија отмица авиона“

Поново се појавио, прво изнад Малезије, а потом изнад забитог дела јужног Индијског океана, све док није, како се претпоставља, остао без горива.

Највећа и најскупља операција потраге у историји трајала је четири године, али нигде није било ни трага од несталог авиона.

Хиљаде океанографа, аеронаутичких инжењера и аматерских детектива просејавали су фрагментарне податке са овог лета, покушавајући да израчунају где је он окончао путовање.

За породице путника ово је било 10 година неизбежне жалости, у борби да се потрага одржи у животу, како би се открило шта се тачно десило са летом МХ370, и зашто.

Ли је облетео читав свет у подршци тој кампањи.

Он каже да је потрошио сву уштеђевину путујући у Европу и Азију и до плажи Мадагаскара, где су пронађене неке олупине несталог авиона.

Он каже да је желео да осети песак на месту на ком је његов син могао да исплива.

Он се присећа како је викао на Индијски океан, поручујући Јанлину да је дошао да га води кући.

„Наставићу да путујем до краја света да бих пронашао сина&qуот;, каже он.

Брачни пар, сада у позним шездесетим, живи у руралном делу кинеске покрајине Хебеј.

Већина њихових прихода одлазило је на школовање њихове деце и никада нису имали новца за путовања.

Јанлин је био прва особа из њиховог села који је отишао да студира, и први који је добио посао у иностранству, радећи у Малезији за телекомуникациону компанију.

Враћао се за Кину на заказано продужење визе кад је лет нестао.

„Пре него што се десио овај инцидент, никад нисмо били чак ни у оближњем граду Хандану&qуот;, каже Ли.

Сада искусни путници, вратили су се у Малезију да обележе 10. годишњицу са другим породицама.

Јанлин је био један од 153 кинеска путника на лету.

Његови родитељи су једна од 40 кинеских породица које су одбиле споразумно обештећење малезијске владе и које су поднеле цивилну тужбу у Кини против авио компаније, произвођача авиона и других страна.

Током 10 година, животи погођених су пошли даље, а опет се осећају као да су везани ланцем за нестали авион.

Грејс Нејтан је давала последње испите из права у Великој Британији кад је нестао лет МХ370.

Њена мајка Ен била је у авиону.

Она је данас адвокаткиња са властитом праксом у Малезији и мајка двоје мале деце.

На комеморацији годишњице у Куала Лумпуру она се присетила како је држала мајчину фотографију док је ишла ка олтару на властитом венчању и како су јој недостајали њени савети док је пролазила кроз две тешке трудноће.

Изложени су били неколико улубљених комада авиона, једини физички докази који су икада пронађени.

Били су ту делови крила, кородирани од дуге изложености мору, са интерном структуром која је изгледала изненађујуће крхко налик саћу.

У маси је био Блејн Гибсон, који је пронашао више делова МХ370 од било кога другог.

Један од живописних ликова увучених у сагу о МХ370, Гибсон најбоље може да се опише као аматерски авантуриста.

Он се облачи као Индијана Џонс и искористио је новац добијен од продаје породичног дома у Калифорнији да финансира властиту љубав према путовањима, са личним циљем посећивања сваке земље на свету.

„Кад сам присуствовао првој годишњици догађаја, сазнао сам да не постоји организовани претрес обала у потрази за плутајућим олупинама. То просто није било урађено. Трошили су милионе долара ономад тражећи авион под водом. А ја сам само помислио, вероватно ће први комад овог авиона пронаћи неко ко шета плажом. А пошто то нико није радио, помислио сам да бих ја могао.&qуот;

• Нови детаљи чуда у Колумбији: „Децу џунгле је штитио дух њихове мајке&qуот;
• Нема преживелих у паду авиона у Непалу, пилот није пријавио никакав проблем - кажу надлежни
• Пао мали авион у Батајници, погинула једна особа

Он каже да је тражио годину дана, на плажама од Мјанмара до Малдива, пре него што је пронашао први комад, са задњег стабилизатора авиона, на пешчаном спруду у Мозамбику.

У то време је други велики комад, познат као флаперон, са крила, већ био пронађен на острву Реинион, потврдивши породицама да је МХ370 заиста пао у Индијски океан.

Делови који су пронађени су сви откривени 16 месеци или више након што је МХ370 нестао, испливавши на разним плажама Источне Африке.

Анализа доминантних струја у јужном Индијском океану показала је да су вероватно стигли са места на ком се верује да је МХ370 пао у море.

Бивши малезијски главни истражитељ Аслам Кан је објаснио како су их идентификовали.

Серијски бројеви на неким деловима су се поклапали са евиденцијом произвођача потврдивши ван сваке сумње да су потекли са Боинга Малезија Ерлајнса.

Препознатљиви фонт коришћен у ознакама са шаблона на другима довели су до тога да буду скоро сигурни да су потекли од њега.

Ниједан други Боинг 777 никад није пао у Индијски океан.

Све док није пронађен флаперон, једини доказ да се авион окренуо били су подаци са војног радара у Малезији и на Тајланду, који је спазио авион на западу над Малезијским полуострвом.

Потом је британска компанија Имарсат открила низ од шест пингова илити „руковања&qуот; насталих сваког сата између једног њеног сателита и МХ370 док се кретао на југ.

Све друге комуникације у авиону биле су искључене.

Ови оскудни подаци су искоришћени за триангулацију удаљености између авиона и сателита сваког сата дуж низа циркуларних лукова, дајући приближну локацију пада.

Али то је и даље била огромна област веома бурног и веома дубоког мора.

Потрага, у којој је учествовало 60 бродова и 50 авиона из 26 земаља, трајала је од марта 2014. до јануара 2017. године.

Америчка компанија Оушн инфинити ју је наставила почетком 2018. године на пет месеци, уз помоћ подводних дронова који су скенирали морско дно.

Недостатак чврстих информација довео је до настанка многих теорија, неких прилично невероватних, о томе шта се десило у авиону МХ370, од тога да је био отет и преусмерен на Русију или можда на америчку базу на острву Дијего Гарсија, до тога да је био оборен.

„Ово је опсцено&qуот;, промрмљала је француска новинарка Флоренс Де Чанги док је гледала изложене делове МХ370.

Чанги је написала беспрекорно истражену књигу, једну од више од 100 објављених о МХ370.

Она тврди да је читава хипотеза да се авион окренуо и отишао на југ лажирана.

Она верује да пронађене олупине не потичу од лета МХ370.

Она поставља питање о товару у авиону и у својој књизи сугерише да га је можда оборила америчка летелица над Јужним Кинеским морем због његовог товара.

Ако се, међутим, радарски и сателитски подаци Малезије и Инмарсата прихвате здраво за готово - а чини се да их већина експерата заиста прихвата - и ако је авион наставио да лети на југ, постоји само једно могуће објашњење.

Да га је неко усмерио тамо намерно.

У новом документарцу ББЦ-ја, „Зашто авиони нестају&qуот;, двојица француских аеронаутичких експерата, један од њих искусни пилот, употребили су симулатор летења да реконструишу оштар заокрет који је направио Боинг 777 над Јужним кинеским морем, одмах после последњег контакта са малезијском контролом лета.

Они су закључили да је то могао да уради мануелно само веома вешт и искусан пилот.

• Срушио се мађарски хеликоптер у близини Шибеника у Хрватској, погинула три војника
• Како су путници насамарили отмичаре ЈАТ-овог авиона
• Како је избегнута трагедија у паклу јапанског авиона

Чињеница да је то учињено управо кад је МХ370 требало да пређе из малезијског у вијетнамски ваздушни простор сугерише им да је пилот покушао да прикрије тај маневар.

И да је знао да ће проћи извесно време пре него што вијетнамска контрола лета пријави да их авион није контактирао.

Постоје и друге теорије - да је све у авиону онесвестила хипоксија, недостатак кисеоника, након неоткривене депресуризације или да је изненадна катастрофална ватра или експлозија прекинула сву комуникацију и натерала пилоте да се врате.

Али тешки маневри, које је следио непрекинути, константан лет на југ седам сати, чини ово мало вероватним.

А опет идеја да је један од пилота намерно сурвао авион у море и све његове путнике у смрт такође је тешко прихватити.

Ниједан пилот није имао историјат који би могао да објасни један такав потез.

Све те хистеричне спекулације оставиле су трага на породицама.

„Не бих ово пожелела ни најгорем непријатељу&qуот;, каже Жакита Гонзалес, жена Патрика Гомеза, надзорника лета у МХ370.

„Прошле смо кроз велику емоционалну клацкалицу. Кад су први пут започели потрагу, чули бисмо да су видели нешто и то би пробудило у нама наду.

„А након тога бисмо чули да то није МХ370. И онда бисмо се приземљили. Сваки пут бисмо се осећали као да неко стоји над нама и одузима нам дах.&qуот;

Породице су од самог почетка критиковале малезијску владу.

Прво за збуњено руковођење првобитним реакцијама, са пропустима као што је изостанак брзе реакције трагања за МХ370 на војном радару.

А касније, за њену очигледну неспремност да одобри даље трагање, након што се последња операција Оушн инфинитија окончала средином 2018. године.

Компанија је понудила да настави потрагу по основу „нема проналаска, нема хонорара&qуот;, али јој је потребно одобрење владе.

Приватно неки малезијски званичници признају да је влада могла да учини више.

Нешто од овога вероватно може да се објасни тиме што је земља последњих година пролазила кроз период изузетних политичких превирања.

А била је ту и пандемија, огромно преусмеравање пажње које је такође спречило породице да одрже годишње комеморације.

Актуелни министар саобраћаја Ентони Лок је желео да укаже на то присуствујући десетој годишњици догађаја у Куала Лумпуру и обећавши породицама да ће урадити све што је у његовој моћи да пронађе нестали авион.

Он је најавио да сада преговара да Оушн инфинитијем о могућности да се настави потрага касније ове године.

Оушн инфинити је 2018. године скенирао област од 112.000 километара.

То је, међутим, обухватило неке изузетно тешке терене, као што су дубоки подводни кањони, и могуће је да јој је промакао авион.

Пензионисани британски ИТ аеронаутучки специјалиста Ричард Годфри, још једна особа коју је у себе увукао вртлог МХ370, верује да је сада успео да сузи потрагу на много ужу област, користећи иновативну анализу краткоталасних радијских тест трансмисија које рутински праве аматерски радио ентузијасти.

То би требало да омогући много сконцентрисанију потрагу дроновима, прелазећи више пута преко исте области.

„У својој бази података они имају 1,7 милијарди евиденција годишње. Замислите огромну рибарску мрежу, која захвата читаву планету, пуну радио сигнала.

„Сваки пут кад авион прође кроз ову мрежу, направи рупу у мрежи. То ми говори где је авион био у сваком датом тренутку.

„Током шест сати лета МХ370 преко јужног Индијског океана успео сам да нађем 313 аномалија у радио сигналима у 95 различитих временских тачака. То вам даје много рафиниранију руту лета и тачније одређивање локације пада.&qуот;

Ричардов метод тренутно тестира Универзитет у Ливерпулу, који очекује да ће утврдити колико је валиан касније током године.

Породице кажу да су охрабрене најновијим обећањима министра за саобраћај - што је преко потребна промена тона малезијске владе, кажу они.

Али они остају и даље подозриви.

Уливане су им наде много пута пре.

„Само желим да тај авион буде пронађен&qуот;, каже Гонзалес.

„Тада макар могу да оставим мужа да почива у миру. У овом тренутку, ништа још нисам учинила за њега, знате, да му одам пошту. Не могу, зато што немамо ништа опипљиво за њега.&qуот;

На комеморацији је постављена велика табла, на којој људи могу да пишу поруке - поруке наде, саосећања или жалости.

Ли је клекнуо да напише поруку за Јанлина крупним кинеским знацима, а потом је седео у сузама гледајући је.

„Сине, прошло је 10 година&qуот;, написао је он.

„Твоја мама и твој тата су дошли овамо да те воде кући. Трећи март, 2024. године.&qуот;

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.09.2024)