Српски језик између струке и родне идеологије - Поводом закона о родној равноправности: Ко нам то кроји језик?
Вечерње новости 19.03.2024 | Пише: Марина Спасојевић,
КАТЕГОРИЈА граматичког рода не сме се поистовећивати са полом у природи, а још мање са "родом као друштвеним конструктом" (џендером), који се у Закону о родној равноправности, као неуставна категорија, користи
Илустрација Тошо Борковић Нови век српском језику донео је нове изазове. Наиме, 73. чланом Закона о родној равноправности, усвојеног 20. маја 2021. године, прописује се увођење "родно осетљивог језика" и његова обавезна употреба у јавној сфери, службеној комуникацији, медијима, школству итд. од 20. маја 2024. године, а непоступање у складу са законом санкционише се високим новчаним казнама. Сусрели смо се, дакле, са захтевима из нејезичке, друштвено-политичке
