Светски дан шума: Болест и човек највећи непријатељи зеленила у Србији

Сваки дан, готово у исто време пред зору, Светозар Петровић из Младеновца, београдске приградске општине, обилази шуму која је у његовом власништву већ 20 година.

Шума је храстова, на обронцима планине Космај.

„Дрвеће је велико, квалитетно, а у неким деловима крошње су толико густе, да се сунце једва пробија.

„Уживам у свакој шетњи, а шетња ми је потребна, не само због здравља, већ и због лопова, јер само чекају прилику да посеку кад виде да нема никог&qуот;, прича Петровић за ББЦ на српском.

• 'Шумско злато' које крију шишарке у Србији
• Младић сади нову шуму у селу код Чачка да би „произвела кисеоник за све нас&qуот;
• Јосиф Панчић и прича о оморици - „леденој лепотици&qуот;
• Откривена најстарија шума на свету, тврде научници

Његови храстови бујају у делу Србије који је добро пошумљен.

Не као пре две или три деценије, каже, али стабала има.

Ипак, суморна статистика показује да планета обележава још један Међународни дан шума док сваке године због сече нестане више од 10 милиона хектара, што је површина од око 14 милиона фудбалских терена.

Уз то, инсекти оштете око 35 милиона хектара шуме у свету.

Колико је Србије под шумом?

Подаци су разнолики.

„Укупна површина под шумама у Србији је 39,1 одсто, што је изнад светског просека од 30 одсто, а у границама европског, који је 39 одсто&qуот;, наводе у Управи за шуме при Министарству пољопривреде Србије за ББЦ на српском.

Према резултатима пописа пољопривреде 2023, у Србији је 48,2 одсто мање површина под шумом него 2018. године, објавио је Републички завод за статистику.

Овај проценат се, међутим, односи на шуме које се налазе на пољопривредним газдинствима, јер су само оне биле под лупом статистичара.

„Становници и фирме који су власници шума, а немају регистровано пољопривредно газдинство, нису били обухваћени овим пописом.

„До значајног пада површине под шумом на газдинствима дошло је јер многе компаније које располажу шумама више не користе пољопривредно земљиште и самим тим се нису нашле на овом попису&qуот;, објашњавају статистичари разлику у процентима.

Статистика показује и другачије податке о пошумљености - око 29 одсто, кажу из Републичког завода за ББЦ на српском.

Подаци су различити јер су стари десетак година, а тада у статистику нису улазиле лошије шуме и шикаре, објашњава Бранко Стајић, декан Шумарског факултета у Београду.

„Проценат под шумама је негде око 34 одсто, а најновији резултати би требало ускоро да буду објављени, па ће се ту све уврстити&qуот;, каже.

Климатске промене су, уз човека, водећи непријатељи шума у целом свету.

„Клима оставља последице на виталност, здравствено стање, распрострањеност дрвећа, али и доводи до пожара, појаве болести и деградације земљишта&qуот;, указује Стајић.

У Србији постоји пет националних паркова, а један од њих, НП Копаоник, муку мучи са штеточином поткорњаком који уништава стабла смрче.

„Уз штеточину поткорњак, дрвеће болује и од трулежи корена, коју изазива гљива.

„Поткорњак изазива сушење шума у којима преовладава смрча&qуот;, каже Мирко Дугалић из овог Националног парка.

Погледајте видео: Шта су мини шуме

Ћелава Војводина и шумовита Шумадија

Највише шума у Србији је на југу и истоку - 41 одсто територије у Шумадији, на западу око 37 одсто, у региону Београда 19 и у Војводини тек седам одсто тла под шумом, подаци су Републичког завода за статистику.

Проценат шумовитости се током векова и деценија значајно мењао, објашњавају у Управи за шуме Србије.

„На прелазу између 18. и 19. века, тадашња површина Србија била је скоро 80 одсто под шумама, да би према подацима из 1939. године пала на 17 одсто.

„Ратови, градња и крчење шума како би та места постала пољопривредно земљиште, главни су кривци за то&qуот;, кажу у Управи.

Тек после Другог светског рата, почело је пошумљавање земљишта, да би се дошло до садашњих 39 одсто, према подацима последње Националне инвентуре, пописа шума.

„Повећањем шумовитости у Србији ублажава се штетно дејство ефекта стаклене баште, производња кисеоника, пречишћавање загађеног ваздуха и обезбеђује се простор за одмор и рекреацију&qуот;, истичу у Управи за шуме.

• Садња дрвећа - највећи светски подухвати
• Где видиш место, ту дрво посади - да ли је баш тако лако
• Сенегалац у мисији садње пет милиона стабала

Србија је средње пошумљена земља, објашњавају стручњаци.

Пошумљавање се врши сваке године, а дрвеће сади на необраслом шумском земљишту, и тамо где су болест и штеточина уништиле растиње, кажу у Управи за

Више је шума у приватном власништву, 58,3 одсто, а 41,7 одсто је у државној својини, наводи Јавно предузеће „Србијашуме.

Земљиште у Војводини, на северу Србије, већином је пољопривредно, и шума нема много.

Ипак, током претходних десетак година, у Војводини је посађено око 2.500 хектара нових шума на државном и приватном земљишту, кажу из Покрета горана Новог Сада.

„Шуме највише нестају приликом експропријације земљишта за изградњу инфраструктурних пројеката, реституције, пренамене земљишта из шумског или пољопривредног у грађевинско.

„На основу европског просека, оптимална шумовитост Војводине би требало да износи око 14 одсто&qуот;, двапут више него данас, наводи Покрет горана Новог Сада.

Битка против поткорњака

Срушено и поломљен дрвеће честа су слика на Копаонику.

Сломљена стабла понекад падну и на ски-стазу, нарочито после влажног и тешког снега.

Један од главних криваца је инсект штеточина, поткорњак.

Овај ситни инсект живи испод коре или у самом стаблу, а напада дрвеће ослабљено сушом, мразом или градом.

Климатске промене, суша, утицај човека и недостатак снега и мраза су допринеле да поткорњак прошири апетит копаоничким смрчама.

„Просечна температура на Копаонику, за претходних 20 година порасла је за један степен Целзијуса, а бележени су и екстреми од 35 степени на 1.500 метара надморске висине.

„Све то погодује развоју штеточина и болести, па се чисте шуме смрче суше због поткорњака&qуот;, прича Мирко Дугалић.

Погледајте видео: Да ли дрвеће памти

Чува шуму као очи у глави

„Крађа шума је честа, нарочито на оним имањима која су запуштена и нико их не обилази.

„Ја, малтене, знам где се налази свако стабло, водим рачуна и то ће једног дана моја деца наследити&qуот;, каже Светозар Петровић.

Шумарско-ловна инспекција контролише државне шуме, указују у Министарству пољопривреде за ББЦ на српском.

„У 2023. поднето је 1.168 прекршајних пријава, привремено је одузето 6.364 метара кубних бесправно посеченог дрвета или стабала која су бесправно стављена у промет.&qуот;

Ипак, висина казни није ни приближна стварној вредности шума - не само финансијској.

„Не постоји веће богатство које ћу оставити деци од ове храстове шуме&qуот;, каже Светозар Петровић.

Погледајте видео: Како је легенда сачувала 'уклету шуму' на Пештеру

Од Исланда до Финске

Европске земље са најмање шума су Исланд (0,5), Малта (1,4) и Холандија (11 одсто).

Зеленила највише има у Финској, где је око 70 одсто територије покривено шумама.

Следе Шведска, Словенија и Црна Гора, која је 61,5 одсто покривена шумом.

У Хрватској је 49 одсто површине покривено шумом, па је ова земља на деветом месту у Европи.

Статистика је на страни и Босне и Херцеговине, где је под шумама око 53 одсто територије.

Пошумљеност у Северној Македонији је између 35 и 40 одсто.

Погледајте видео: Човек који спасава шуме Сенегала

Светски дан шума

Светски дан шума, 21. март, установљен 1971. године на иницијативу Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације, да би се указало на значај и бројне користи које носе човечанству.

Датум је одабран као дан јесење равнодневнице на јужној, односно пролећне на северној хемисфери Земље.

Погледајте и овај видео: Немилосрдно крчење шума у Бразилу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.21.2024)