Sad kad ti kažem „ne“…. Dobro, možda drugi put

Nema kud, danas je dan za postavljanje granica. Reći ću svoje prvo „ne“. Govorila je to za sebe gledajući se u ogledalo, nakon čega je krenula put zalaganja za sebe, od koga su je delile tri tramvajske stanice. Delovala je sebi prilično odlučno, uverena da će ovoga puta zaista okončati govorenje „da“ onda kada i stomak viče „ne“. Ušla je u kancelariju, naizled junački, nakon čega je s lažnim osmehom uputila prisutnima pozdrave i ušuškala se u zonu komfora. „Uradi