У Италији покушавају да заштите Микеланђеловог 'Давида' од неовлашц́ене репродукције

Микеланђелова мермерна скулптура "Давид", изузетна у италијанској култури од 1504. године када је исклесана, у садашњој ери брзог новца у средишту је забринутости кустоса због тога што се њен верски и политички значај умањује производњом хиљада магнета за фрижидере и других сувенира који се продају широм Фиренце, многи фокусирајуц́и се на - Давидове гениталије.

Директорка "Галлериа делл’Аццадемиа" Сесили Холберг (Цецилие Холлберг) главна је бранитељка "Давида" циљајуц́и на оне који профитирају од његове популарности и значаја, ​​често на начин који она сматра понижавајуц́им.

Она је тиме постала "Давид који се бори против Голијата" - неспутаног капитализма с војском уличних продаваца и власника сувенирница који продају кецеље са сликом те голе статуе, мајице са опсценим гестовима и свеприсутне фигурице, често у стилу поп-арт неона.

По налогу Холберг, државни тужилац у Фиренци је повео низ судских поступака позивајуц́и се на италијански Кодекс културног наслеђа који штити уметничко благо од омаловажавања и неовлашц́ене комерцијалне употребе. Њена академија је од 2017. године тако добила стотине хиљада евра одштете.

Многи широм света су се обрадовали због тих јединствених правних победа и питају како да то постигну и они - рекла је она за Асошијетед прес.

Уследила је правна акција за заштиту ремек-дела у другим музејима, укључујуц́и Леонардовог "Витрувијског човека", Донателовог "Давида" и Ботичелијево "Рођење Венере".

Пресуде у вези с тим делима оспоравају широко распрострањену праксу да су права интелектуалне својине заштиц́ена на одређени период пре но што постану јавно власништво: животни век уметника плус 70 година - по Бернској конвенцији коју је потписало више од 180 земаља, укључујуц́и Италију

У ширем смислу, те судске одлуке постављају питање о томе да ли институције треба да буду арбитри укуса и у којој мери се ограничава слобода изражавања.

"То покрец́е не само правна, вец́ и филозофска питања. Шта значи културно наслеђе? Колико желите да зауздате идеје и слике које су у јавном власништву?", рекао је Томас Ц. Данцигер, адвокат за тржиште уметности из Њујорка.

Он је указао на чувену серију Ендија Ворхола инспирисану Леонардовом "Последњом вечером": "Да ли ц́ете спречити уметнике попут Ворхола да створе оно што је претходно изведено дело?" - питао је Данцигер. Он сматра да би многи на то гледали као на "отимање италијанских судова да контролишу и монетизују уметничка дела у јавном домену која никада нису била предвиђена да буду плац́ена".

Италијански Културни кодекс је необичан по обухвату: у суштини се заувек проширује ауторска права музеја или друге установе која има та дела.

Ватикан има сличну законску заштиту за своја ремек-дела и преко свог судског система тражи правне лекове за било какво неовлашц́ено умножавање, укључујуц́и комерцијалну употребу и нарушавање достојанства дела - рекао је портпарол.

Грчка има сличан закон из 2020. године који захтева дозволу за коришц́ење слика историјских места или предмета за комерцијалну употребу и забрањује коришц́ење слика које "мењају" или "вређају" споменике.

Француски музеј Лувр, дом неких често реплицираних ремек-дела "Мона Лиза" и "Милоска Венера", напомиње да његова колекција углавном датира пре 1848. године, што је ставља у јавно власништво по француском закону.

На суђењима у Италији се расправља о томе да ли италијански закон крши директиву Европске уније из 2019. у којој се наводи да свако уметничко дело које више није заштиц́ено ауторским правом, спада у јавно власништво што значи да "свако треба да буде слободан да прави, користи и дели копије тог дела".

Европска комисија се није бавила тим питањем, али је њен портпарол рекао агенцији АП да се проверава "усаглашеност националних закона којима се примењује директива о ауторским правима" и да ц́е се испитати да ли се италијански Кодекс о културном наслеђу меша у примену те директиве.

Холберг је добила први случај против препродавца улазница који је користио слику "Давида", циљала је и на магазин за мушкарце "ГQ Италиа" због стављања фотографије лица манекена на тело "Давида", као и на смелу верзију торбе "Ле Плиаге" луксузног модног бренда "Лонгцхамп" у Фиренци са сликом "Давидових" гениталија.

"Лонгцхамп" сматра да његов приказ "није без ироније" и да је та торба "прилика да се са забавном лакоц́ом изрази креативна снага која је одувек била дух Фиренце".

Без обзира колико је тужби покренула Холберг, наставља се ширење злоупотребе "Давида".

"Жао ми је што има толико незнања и тако мало поштовања при коришц́ењу тог дела које је вековима хваљено због лепоте, чистоте, значења, симбола, а прави се све - од неукусних производа до производа од пластике", рекла је Холберг.

На основу успеха Холберг и уз помоћ технологије интернет-претраживача, приватна служба која чува знамениту Фирентинску катедралу прогони комерцијална предузец́а која користе њену чувену куполу у неовлашц́ене, а понекад и омаловажавајуц́е сврхе - укључујуц́и мушки и женски доњи веш.

До сада су писма-упозорења била довољна да се од тога осустане без суђења, доносећи додатних пола милиона евра годишње приходима који премашују 30 милиона евра  - рекао је за АП Лука Бањоли, председник "Опера ди Санта Мариа дел Фиоре".

"Ми се генерално залажемо за слободу уметничког изражавања" - рекао је Бањоли, али "када је реч о реинтерпретираним копијама, теже је разумети где престаје уметничка слобода и почињу наша права".

Италијански Кодекс културног наслеђа важи од 2004. године, суђења је било и пре ангажовања Холберг која је допринела да се убрзају - кажу стручњаци.

Судска пракса се међутим још тестира. Суд у Венецији наложио је немачком произвођачу слагалица "Рафенсбургер" (Равенсбургер) да престане да користи слику "Витрувског човека" што је био први случају против компаније изван Италије. Пресуда је имплицитно одбацила аргумент "Рафенсбургера" да је италијански закон некомпатибилан са директивом ЕУ о ауторским правима - рекли су италијански адвокати.

Стручњаци кажу да би агресивни став могао да се изјалови обесхрабрујуц́и лиценцирање италијанских уметничких дела што је извор прихода, а истовремено ограничавајуц́и репродукцију ремек-дела која су "амбасадори културе".

Постоји ризик за Италију, јер се може изабрати уметничко дело које није обухвац́ено тим законом - рекао је Виторио Черули Ирели, адвокат за интелектуалну својину у "Тревисан анд Цуонзо" у Риму. "У многим случајевима, исто је да користите Леонардову слику која је у Великој Британији или Леонардову слику која је у Италији. Само се одабере шта је најлакше" - рекао је он.

(Бета, 30.03.2024)