Рачунање времена: Земље које не померају часовник и зашто то не раде

Током последње деценије, поједине државе широм света одлучиле су да одустану од сезонског померања часовника из различитих разлога, док се неке друге територије и даље држе тог принципа без обзира на то што здравствени стручњаци кажу је то штетно.

У сезонске промене времена убрајамо „пролећно&qуот; подешавање часовника један сат унапред почетком пролећа зарад добијања једног сата дневне светлости и „јесење&qуот;, када се време помера за један сат уназад због повратка на стандардно време.

Према једној анализи из 2023. године, коју је обавио Истраживачки центар Пју, половина земаља је раније практиковала ове промене.

Данас, само трећина земаља и даље одржава овај обичај.

• Зашто померамо сат и од када се то ради
• Шта је преступна година, зашто је уведена и која су народна веровања
• Кад религија блокира сат - зашто у Либану истовремено имају летње и зимско рачунање времена

Главни део Сједињених Држава, највећи део Европе и делови Канаде, Аустралије, Јужне Америке, Бразила и Кариба и даље подешавају сатове.

Али велики број земаља широм света је потпуно одустао од ове праксе.

Ради се о целој Азији и већем делу Африке.

У последњих десет година Азербејџан, Иран, Јордан, Намибија, Русија, Самоа, Сирија, Турска, Уругвај и већи део Мексика су окончали ту праксу, према Истраживачком центру Пју.

У Сједињеним Државама Хаваји и Аризона прескачу овај обичај, баш као и Америчка Самоа, Гуам, Северна Маријанска Острва, Порторико и Америчка Девичанска Острва.

Али због чега би требало прескочити та подешавања?

Стручњаци истичу безбедност, здравље и климатске разлоге као повод за предлог да се одустане од померања часовника.

Јагдиш Кубчандани, професор из области јавног здравља на универзитету у Новом Мексику, каже да су нека истраживања пронашла везу између померања часовника и здравствених проблема од поремећаја спавања до срчаних напада.

„Неке друге студије и стручњаци такође наводе саобраћајне несреће, ментално здравље, опште благостање и слично.

„Могло би се рећи и да су ово све краткотрајни ефекти транзиције и да су нам неопходна дугорочнија истраживања&qуот;, закључује он.

Пролећна померања утичу на устаљене циклусе спавања

Промене времена, као што су оне које доноси пролећно померање, угрожавају циркадијални ритам, познат и као циклус спавања.

Поремећај тог биолошког циклуса утиче на интензитет болести.

„Најважнији синхронизатор нашег циркадијалног ритма је дневна светлост која помаже да наш биолошки сат остане синхронизован&qуот;, каже Торд Вингрен, инжењер који проучава спавање и изложеност светлости.

Вингрен поседује компанију која продаје природне светлосне алтернативе.

Ипак, он је заговорник промене која ће укинути померање часовника да би људима било доступно природно јутарње светло, без помоћи коју доносе његови производи.

Изложеност дневном светлу ујутру представља сигнал за наш биолошки ритам.

Ткива у нашем телу имају периферни часовник који је усклађен, на основу ових сигнала, са нашим главним часовником који се налази у мозгу.

Тај главни сат, реагујући на изложеност светлу путем очију је одговоран за покретање хормоналних процеса.

Хормони на које утиче померање часовника су и они који регулишу стрес, ниво шећера у крви, као и они који указују на задовољство и глад.

„Померање сата може да лиши раднике или ученике подстицајног момента јер свој дан започињу док је напољу још увек мрачно&qуот;, каже Кубчандани.

Излагање мраку је добро када се дешава увече и када помаже организму да производи мелатонин, хормон који припрема тело за сан.

Али захваљујући променама времена, „додатно светло током вечери може да одложи наше спавање и рутине везане за одлазак у кревет&qуот;, објашњава Кубчандани.

Истраживачи са Америчке академије за медицину спавања су 2020. године у Журналу клиничке медицине, која се бави спавањем, написали извештај по којем је пролећно померање сата унапред заиста штетно.

Они су користили „друштвени џет лег&qуот; као термин којим описују хронично неслагање између нечијег природног циклуса спавања и онога што живот од нас захтева због посла, школе и породице, уз напомену да ово померање унапред директно изазива тај друштвени џет лег.

Друштвени џет лег се повезује са гојазношћу, метаболичким синдромима, кардиоваскуларним болестима и депресијом.

„Због тога је став Америчке академије за медицину спавања да би ове сезонске промене времена требало укинути у корист устаљеног, националног, годишњег стандардног времена&qуот;, пише у овом извештају.

Безбедносне мере и померање часовника

Пракса померања часовника је повезана са повећањем броја саобраћајних несрећа, повреда на раду, медицинских грешака и опште смртности становништва.

Шпански научници су 2018. године у једном епидемиолошком журналу објавили писмо у којем се баве везом између смртоносних саобраћајних удеса и пролећног померања времена.

Пошто су прикупили податаке из највећих шпанских градова између 1990. и 2014. године, они су установили повећање фаталних саобраћајних незгода од чак 30 одсто у дану када је часовник померан унапред.

На дан када се време враћа за сат времена, повећање је 16 одсто.

Старија студија из 2009. године, објављена у Журналу за примењену психологију, користила је податке из Америчког бироа за статистику рада не би ли установила да ли је промена времена у вези са повећаним бројем повреда на раду.

Откривено је повећање од скоро шест одсто у несрећама током понедељка после померања часовника унапред.

Једна посматрачка студија из 2021. године, коју су спровели истраживачи са клинике Мејо у Сједињеним Државама, позабавила се питањем да ли ова уштеда времена утиче на повећање ризика од лекарских грешака.

Они су истражили податке добијене из добровољно пријављених инцидената из установа у САД-у у периоду 2010-2017. године.

Они су потом те податке упоредили са подацима о грешкама у којим је људски фактор био одлучујући у недељи која је претходила, као и са оним у недељи која је уследила после померања часовника.

Пронашли су повећање од скоро 19 одсто у инцидентима повезаним са безбедношћу седам дана после померања казаљки на часовнику унапред и повећање од скоро пет одсто у седмодневном периоду после померања сата уназад.

Аутори студије овакво повећање приписују смањењу времена спавања од 40 минута у просеку.

• Када је „најкраћи дан у години“, ко га слави и зашто
• Колико људи, толико ћуди - и нешто мање календара
• Сви српски календари: Од Светог Саве до Миланковића
• Ретроградни Меркур: Шта то стварно значи и да ли утиче на живот

Здравствене бриге које прате померање сата

Једна од најозбиљнијих промена повезана са померањем времена је инфаркт миокарда или срчани удар.

Италијански научници су 2018. године у једном извештају објављеном у журналу за хитну интерну медицину навели да померање часовника утиче на здравље срца.

Они су проучили седам постојећих студија из Сједињених Држава и Европе које су обрадиле укупно 80.000 случајева акутног инфаркта миокарда.

Открили су повећање у распону од четири до 29 процената у случајевима срчаног удара пошто су казаљке сата померане унапред.

Учесталост можданих удара такође може да буде повећана у данима после промене времена.

Истраживачи из Финске су истраживали ту везу за студију из 2016, објављену у Журналу за медицину спавања.

Они су анализирали више од 3.000 хоспитализација у периоду 2004-2013, које су се десили у недељама после сезонских померања часовника.

Затим су те случајеве упоредили са контролном групом од 11.000 очекиваних хоспитализација.

Пронашли су да су хоспитализације које су се догодиле због исхемијског можданог удара, најчешћег типа шлога, увећане за осам одсто током два дана после померања сата.

Када се погледа цела недеља после промене, повећање износи три одсто.

Веза је још јача код старијих и жена.

„Померање часовника може да утиче и на кардиоваскуларни систем, као и да утиче на промене расположења и поремећај когнитивних способности&qуот;, каже интернисткиња Несоки Океке-Игбокве.

За студију из 2017. године објављену у једном епидемиолошком журналу, истраживачи су користили податке из Данског психијатријског истраживачког регистра.

Они су анализирали близу 200.000 болничких случајева униполарне депресије у периоду 1995-2012.

Открили су повећање од 11 одсто код депресивних униполарних инцидената после пролећног померања времена.

Ово повећање се протеже током десет недеља после померања казаљки на сату.

Енергија и померање часовника

Иако примена података варира од земље до земље, прве дискусије о промени времена су се појавиле 1916. године.

Ипак, сматра се да је Бенџамин Френклин одговоран за оригинални концепт до којег је дошао после анализирања потрошње свећа 1784. године.

Он је тада предложио да људи промене ритам спавања не би ли уштедели новац.

Национална архива САД-а приписује Немачкој најранија искуства са померањем сата током Првог светског рата.

Разлоге за примену треба тражити и у рачунима за струју - више времена у вечерњим сатима за одмор - као и многе друге ствари.

Истраживања која се баве стварним резултатима уштеде енергије су ограничена и збркана.

Један старији извештај из Сједињених Држава показује потенцијално смањење у коришћењу енергије од 0,5 одсто, док једно друго старије истраживање показује повећање од четири одсто у коришћењу енергије.

Савезна држава Аризона је, с друге стране, одустала од померања сата због уштеде енергије.

Ово је једна од неколицине америчких савезних држава које не учествују у националној пракси померања сата.

Према налазима државног универзитета у Аризони, држава је применила промене још 1967. године, само да би их исте године и укинула јер су становници Аризоне приметили да промене утичу на повећање потрошње енергије.

Ипак, Навахо нација из Аризоне и даље учествује у овим променама.

У овој пустињској држави је осетно вруће време и људи дуже морају увече да држе укључену климу што повећава потрошњу и утиче на рачуне за струју.

Очекује се да услед климатских промена и загревања целе планете, све више држава, провинција и земаља почне да прати овај пример из Аризоне.

Погледајте видео: Магично свитање на Хавајима

Будућност померања времена

Европска комисија је 2018. године предложила завршетак ове праксе померања часовника.

Европски савет се још није сложио са тим предлогом.

Европски парламент је гласао у корист прихватања промене.

Ипак, Савет и парламент тек морају да се усагласе не би ли ова одлука била примењена.

„На жалост, чини се да Шведска чека договор са Европом пре промене&qуот;, каже Вингрен који живи у овој земљи.

„Пре две или три године се појавила вест о томе да би Шведска требало да престане са померањем часовника, али та одлука никада није имплементирана&qуот;.

• ЕУ за укидање померања сата
• Дан усред ноћи у Норвешкој због „застрашујућег&qуот; метеора
• Петак тринаести: 12 ствари које треба да знате

С друге стране, Марко Рубио, сенатор из Флориде, представио је Акт о заштити сунчеве светлости, марта 2023. године.

Уколико овај предлог буде усвојен, он ће пролећну промену времену успоставити као стандард за Флориду, али предложени закон, пошто је прошао Сенат, још увек чека на одлуку Представничког дома.

Уколико у будућности овај закон буде усвојен, то значи да ће Сједињене Државе последњи пут сат променити на пролеће и да га неће враћати шест месеци касније.

Ипак, закаснели долазак дневног светла ујутру и продужени период дневне светлости увече брине поједине научнике, међу којим је и Кубчандани.

„Природно светло нам је потребно да почнемо дан на прави начин, буднији и опрезнији и расположенији - уз помоћ лучења хормона и неуротрансмитера&qуот;, каже он.

Због тога Америчка академија за медицину спавања заговара супротно.

„Тренутни докази подржавају прихватање стандардног времена као сталног јер се најбоље слаже са биолошким циклусом људи и пружа бенефите јавном здрављу и безбедности&qуот;, написала је ова организација у одговору на предлог сенатора Рубија.

Шта људи у свету желе по питању померања часовника?

Потребно је обратити пажњу и на то шта по питању померања времена мисли јавност.

„Јавно здравље долази од људи и намењено је људима&qуот;, објашњава Кубчандани.

„Постоји јавна перцепција која се односи на приоритете.

„Нема много анкета које се спроводе, а које подржавају померање казаљки на часовнику&qуот;.

Приликом спровођења једне анкете на универзитету Монмаут, истраживачи су открили да две трећине људи у САД-у жели укидање сезонских померања часовника..

Једно владино истраживање у Британској Колумбији у Канади је открило да 93 одсто анкетираних жели престанак промена и пролећно време као стандардно.

Европска комисија је спровела истраживање 2018. године у којем је 84 одсто анкетираних било за окончање померања времена.

ИоуГов анкета у Великој Британији је открила да 44 одсто Британаца жели да се настави пракса померања сата.

Погледајте и овај видео: Зашто постоји преступна година

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.31.2024)