Шогун и телевизија: Брутална јапанска историја која је инспирисала најновију хит серију

Постоји изузетно мучан тренутак у првој епизоди Шогуна као стандард за врсту бруталности у наставку целе серије.

После дугачког периода гладовања, скорбута и самоубиства капетана холандског трговачког брода, мајор Џон Блекторн (Козмо Џарвис) и остатак његове посаде остају насукани на обали Анђира, само да би их отмичари касније бацили у јаму да тамо сачекају сопствену судбину.

Иако Блекторн успева да избегне погубљење, један од чланова његове посаде није био те среће - везаног су га убацили у казан у којем ће лагано бити скуван до смрти.

Не, ово није Вестерос, без обзира на хвалоспеве у критикама које наводе на такво поређење са Игром престола.

Ово је Јапан 1600. године, време великих немира након 200 година грађанских ратова.

• Легенда о мистериозном афричком самурају
• Зашто је „Седам самураја&qуот; толико добар филм
• Шоичи Јокои: Јапански Робинзон Крусо за кога је Други светски рат завршен 27 година касније
• О стриповима са Далеког истока: како су манге освојиле Србију, а посебно младе

Овде је Блекторн, лик настао према навигатору Вилијаму Адамсу, првом Енглезу који је дошао у Јапан, принуђен да се уклопи у бруталну стварност, док слабашна влада са пет регената прети да ће да се распадне на зараћене фракције након одласка Таикоа (пензионисаног царског регента).

Католички мисионари су додатна претећа сила за протестанта Блекторна и његов опстанак зависи од савезништва са господаром Јошијем Торанагом (Хиројуки Санада), који је, рекло би се, и сам мета политичких ривала.

Оригинално светски популаран бестселер - историјски роман Џејмса Клавела је до 1990. продат у 15 милиона примерак - Шогун је телевизијски потенцијал демонстрирао и раније.

Тако је 1980. године деветочасовна НБЦ мини-серија са Ричардом Чемберленом, Џоном Рисом-Дејвисом, јапанским култним глумцем Тоширом Мифунеом и Орсоном Велсом у улози наратора, освојила и три Емија и три Златна глобуса, поставши друга најгледанија серија у историји америчке телевизије.

Серија је тада чак и поспешила раст популарности суши ресторана широм Америке.

У новој серији Рејчел Кондо и Џастина Маркса нема великих глумачких имена, али има много живописнијих приказа историјских околности, што на крају резултира богатим описима феудалног Јапана у његовој застрашујућој лепоти.

Званични трејлер за Шогуна

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=иАН5успО_хк

Динамика у светским односима је те 1600. године била потпуно другачија у односу на данашњицу.

Протестантска Енглеска је била приморана да брани престо од инвазије из 1588, током које је шпанска Армада покушала да поново успостави католицизам и оконча подршку коју је Енглеска пружала Холандији у борби за независност од Шпаније.

Шпанија је притом у то време била у династичком савезу са Португалом.

Две моћне иберијске државе су претходно Споразумом из Тордесиљаса из 1494. поделиле власништво над океанима и успоставиле колонијални договор о подели света.

Као предводник у светским истраживањима, Португал је 1543. открио Јапан и тако је почела трговина западњачком робом (ватрено оружје) и ширење католицизма уз помоћ језуитских мисионара.

Све то су околности које треба имати у виду на почетку Шогуна.

„Португалци (и Шпанци) су имали два циља&qуот;, објашњава Томас Д. Конлан, професор источноазијских студија и историје на универзитету Принстон и аутор књиге Изворник самурајске и ратничке културе у Јапану 471-1877.

„Први је био да Јапан окрену ка хришћанству. Други је био да и коначно покоре Јапан тако што ће најутицајније владаре превести у католицизам, али су морали да буду веома опрезни јер Португалци на војном плану нису могли да се супротставе јапанској сили.&qуот;

И заиста, тај опрез је забележен још 1552. године од једног посетиоца Јапана који је дошао са Запада.

„Они су веома љубазни једни према другима, али не и према странцима које безгранично презиру&qуот;, рекао је Франсис Ксавијер, католички мисионар о локалном становништву у писму послатом у Европу, организацији Исусово друштво.

„Укратко, они су веома ратоборан народ који се налази у константном, међусобном сукобу.&qуот;

• Гејги из Нигате: „Друге“ јапанске гејше
• Заборављени домородачки народ Јапана о ком туристи ништа не знају
• Тетовирање у Јапану: Од јакуза, преко навијача до хипстера

Брутална времена

Јапан је у то време био усред дугачког и хаотичног преврата.

Отуда и напетости које можемо да видимо у Шогуну.

Позната и као Сенгоку Ђидај или „период зараћених држава&qуот; (отприлике 1467-1615), била је ера дефинисана скоро непрекидним грађанским ратовима, током којих су се феудални господари борили за тоталну контролу над земљом.

Циљеви тројице господара рата - међу којима су били и Тојотоми Хидејоши, тек преминули Таико из приче о Шогуну и Токугава Иејасу, његов наследник - биће испуњени тек уједињењем земље почетком 1600. године, али уз помоћ бруталног и насилног реда самурајских ратника.

Самурај са мачем је морао да се придржава строгог моралног кода који се односио на идеале једног ратника.

Дени Чаплин, аутор књиге Сенгоку Ђидај: Нобунага, Хидејоши и Иејасу, ујединитељи Јапана, објашњава да њихова схватања долазе из неколицине религијских традиција.

„Будизам је самураје научио да се не плаше смрти, пошто је она ионако представљала илузију.

„Шинто је самураје научио да дубоко поштују претке, а истовремено им је пружио и осећај верности и континуитета.

„Конфучијанизам им је усадио основе понашања према другима искључиво кроз хијерархијску поставку друштва.&qуот;

Међутим, без обзира на ове вредности, самураји су били немилосрдни у одржавању реда и мира.

Тако је на пример, у циљу очувања части, самурај могао моментално да реагује на покушаје преваре било ког члана нижег реда.

Кирисуте гомен или „дозвола за убијање&qуот;, приказана је на самом почетку серије када један насред улице сељак изгуби главу - и буквално и фигуративно.

Штавише, оданост само једном господару била је основна врлина сваког самураја, а умирање током службе се сматрало чашћу.

Пад у непријатељске руке, или предаја, сматрани су срамотом.

Како је Младен постао први српски самурај

Овакви идеали - опстали и до модерних дана у виду пилота камиказа у Другом светском рату - најбоље се очитавају у чину сепукуа, то јест самоубиства које би самурај извео тако што би распорио сопствену утробу.

„Времена су била брутална&qуот;, каже Чаплин.

Катана мачеви су врло често били „тестирани&qуот; на осуђеницима и затвореницима, док су самураји после битке често практиковали и прикупљање на хиљаде одрубљених глава у виду трофеја.

Познат је још један чувени инцидент из 1597. године, који подсећа и на долазак Блекторнове посаде у Јапан у серији Шогун.

Таико је тада, након што му је један од заповедника насукане галије рекао да су Шпанци дошли да би довођењем мисонара завладали Јапаном, пресудио двадесетшесторици мисионара тако што их је разапео на крст и засуо копљима.

Баш као што су и Тјудори у Енглеској обезглављивали жене и бацали католике на ломаче, тако су изгледале и јапанске окрутне методе примењене на Блекторновој несрећној посади.

Легендарни бандит Ишикава Гемон - нека врста јапанског Робина Худа - жив је скуван 1594. на обали реке Камо у Кјоту.

„Насиље као казна је морало да буде застрашујуће не би ли обезбедило поштовање закона&qуот;, каже Конлан.

Управо је и сам сепуку, често после битака нуђен пораженим самурајима пораженим као нека врста „привилегије&qуот;, представљао и начин погубљења при извршењу смртне казне, био симбол тих застрашујућих казни.

Породице жртава притом после сепукуа нису могле да траже освету, јер је смрт почињена сопственом руком.

Током чувеног инцидента из1595. године, Таико је протераном нећаку наредио да се убије како не би ризиковао потенцијалну конкуренцију сопственом наследнику.

Таква окрутност - Хидејоши је погубио и целу његову породицу, 39 мушкараца, жена и деце - допринела је западњачкој перцепцији Јапанаца.

„Европљани су били шокирани да је Хидејоши то урадио блиском рођаку&qуот;, каже Конлан.

Сенгоку период је до врхунца дошао Битком за Секигахару 1600. године.

Била је то највећа и по свему судећи најважнија битка у феудалној историји Јапана, током које је 36.000 људи убијено у једном дану.

Тај догађај као да се назире и на почетку Шогуна.

Јапан улази у ново доба - Едо - са више од 250 година мира, изолационистичком политиком . која је имала за циљ поништавање колонијалних и религијских утицаја Шпаније и Португала - и забраном и прогоном хришћанства.

Уз нешто среће, Блекторн ће можда и стићи до овог периода, али ће прво морати да се суочи са разним страхотама.

Вагју говедина: Како су јапанске краве стигле у Србију

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.31.2024)