„Док гори небо над Новим Садом“: Прича о срушеним мостовима, 25 година касније

Да се не лажемо, није то био неки мост Од оних подигнутих да би се на њих гледало Не, пре је био од оних подигнутих да би се са њих гледало И под њима први пут пољубило Али понекад га је она прелазила својим уображеним кадетским кораком А месечина се као деверика ловила у мрежу њене косе По томе ћу га, ето, памтити Могла је то бити прича о било ком мосту, коју је најважнији песник у историји града на Дунаву, писао гледајући рушевине. Написаће од приче песму, а