Блиски исток: Зашто је Иран уплетен у толико много сукоба
Иран има дуги историјат подршке посредним снагама које се боре против његових непријатеља широм Блиског истока, али ко су те групе и шта Иран жели?
Док се рат у Гази наставља, улога коју Иран игра широм Блиског истока привлачи пажњу света.
Иран подржава Хамас у сукоб Израела и Газе, покретао је ваздушне нападе на Ирак, Сирију и Пакистан, а његово оружје Русија користи против Украјине.
Иако Иран негира директно учешће у неким нападима на Блиском истоку - као што су напади на Израел из Либана, напад дроном на америчке трупе у Јордану и нападе на западњачке бродове у Црвеном мору из база у Јемену - одговорност за њих су преузеле групе које имају подршку Ирана.
Али ко су те групе и какво је учешће Ирана у овим сукобима?
Које групе подржава Иран?
Постоји мноштво наоружаних група широм Блиског истока са везама са Ираном, у које спадају Хамас у Гази, Хезболах у Либану, Хути и Јемену, и друге групе у Ираку, Сирији и Бахреину.
Познате као „осовина отпора&qуот;, многе од ових група су проглашене терористичким у западним земљама, а према Алију Ваезу, стручњаку за Иран у експертској Кризној групи, оне све деле један циљ: „Заштитити регион од америчких и израелских претњи.&qуот;
„Перцепција Ирана је да највећу претњу представљају САД, одмах иза њих је Израел, којег Иран доживљава као америчког посредника у региону&qуот;, каже он.
„Дуготрајни планови Ирана створили су невероватну мрежу која му омогућује да демонстрира силу.&qуот;
Иран је негирао да је стајао иза напада дроном у Јордану 28. јануара, у ком су погинула три америчка војника, али је одговорност преузео Исламски отпор у Ираку, састављен од много група од којих неке подржава Иран.
Било је то први пут да су америчке трупе страдале у нападима у региону после Хамасовог смртоносног напада на Израел од 7. октобра, који је покренуо рат у Гази, тако да је амерички председник Џозеф Бајден осећао велики притисак да одговори.
У одмазди, САД су недељу дана касније удариле на Кудс снаге Иранске револуционарне гарде и сродне паравојне групе у Ираку и Сирији, а уследио је и заједнички напад Америке и Велике Британије на циљеве Хута у Јемену који уживају подршку Ирана.
Иран се често налази на ободима ових сукоба, иако је прошло више од три деценије откако је земља последњи пут званично била у рату.
Иако Иран често негира директну везу са посредницима, Техеран подржава екстремистичке групе од револуције у земљи, пре 45 година, а оне су раних осамдесетих постале истакнути део националне одбрамбене стратегије режима.
- Да ли је Иран подржао план за напад на Израел
- БРИКС: Да ли Кина и Русија праве велики савез против Запада
- „Иран без краља не ваља&qуот;: Зашто неки Иранци сада траже опроштај од изгнане царице
Историја Ирана и његов однос са САД
Помоћу догађаја из савремене историје Ирана може лакше да се објасни положај земље у региону и њени затегнути односи са САД.
После Иранске револуције из 1979. године, Иран се изоловао од Запада.
У Вашингтону, администрација Џимија Картера очајнички се трудила да ослободи 52 америчких дипломата који су скоро годину дана држани као таоци у иранском главном граду Техерану и стекао се утисак да Иран заслужује да буде кажњен и изолован на међународној сцени.
То је довело до тога да САД и западни савезници почну да фаворизују Ирак, којим је владао Садам Хусеин од 1979. до 2003. године, у односу на Иран.
Потом је избио рат између Ирана и Ирака који је трајао од 1980. до 1988. године.
Сукоб се завршио пристанком и Ирана и Ирака на примирје, али по високу цену, са милион људи убијених или рањених на обе стране, и уништеном иранском привредом.
То је створило став међу иранским високим званичницима да Техеран мора да буде способан да одбије било какву инвазију у будућности разноразним средствима, у које спада и развијање програма балистичких пројектила и мреже посредника.
Касније су инвазије предвођене Америком на Авганистан (2001) и Ирак (2003), као и разни устанци широм арапског света од 2011. године, само учврсти тај став.
Погледајте видео: Зашто су Иран и Америка заклети непријатељи
Шта жели Иран и зашто?
У војном погледу Иран се сматра много слабијим од САД, тако да многи стручњаци верују да је ова такозвана стратегија одвраћања кључна за опстанак иранског режима.
„Рат са САД је последња ствар коју Иран и осовина отпора желе&qуот;, тврди Алекс Ватанка, оснивач и директор Иранског програма на Институту за Блиски исток (МЕИ).
„Иран жели да истера САД са Блиског истока. То је дугорочна стратегија изнуривања друге стране&qуот;, каже Ватанка.
Камран Мартин са Универзитета у Сасексу у Великој Британији слаже се са тим и тврди да Иран жели да буде моћан играч на светској сцени.
„Древни Иран, током историје познат као Персија, има величанствену прошлост и била је доминантна земља у западној Азији више од 12 векова&qуот;, објашњава овај виши предавач из међународних односа.
„Иран верује да заслужује значајну улогу по регионалним и глобалним питањима, са његовом богатом културом персијске уметности и књижевности која подупире ову перцепцију Ирана као велика државе и силе.&qуот;
- Високи безбедносни званичник Ирана убијен у Сирији
- У 'израелском нападу' уништен конзулат Ирана у Сирији
- Исламска држава преузела одговорност за смртоносне нападе у Ирану у којима је погинуло 84 људи
Колико контроле има Иран?
Политички активиста и ирански учењак Јасамин Мејдер, са Универзитета у Оксфорду у Великој Британији, тврди да Иран нема толико много контроле над својим посредницима.
Користећи као пример Хуте у Јемену, који нападају бродове у Црвеном мору, Мејдер каже: „Они не следе просто наређења Ирана. Они имају властите циљеве да се у региону представе као моћна сила, а не само као посредник Ирана.&qуот;
Ваез из Кризне групе је са тим сагласан.
„Проблем за државу као што је Иран, који подуговара регионалну политику недржавним актерима, јесте да нема потпуну контролу над том мрежом.&qуот;
Ваез такође мисли да је моћ Ирана често преувеличана.
„Постоји перцепција да је Иран мозак који води читаву ту партију шаха широм региона.
„Али Иран и његови савезници нису успели да остваре ниједан од кључних стратешких циљева, од приморавања Израела да пристане на примирје у Гази до протеривања САД из региона.&qуот;
Међутим, Иран има нуклеарни програм, за који Ваез тврди да је „сада напреднији него што је икада био у последњих 20 година&qуот; и он мисли да би то могло да произведе „још веће проблеме за Израел и Запад него што Иран постиже преко своје мреже партнера и посредника.&qуот;
„Трећи светски рат?&qуот;
И док се напади широм региона умножавају, исто се дешава и са интернет претрагама израза „Трећи светски рат&qуот;.
Ватанка из МЕИ-ја каже да Иран мора поступа опрезно јер трпи притисак из оквира властитих граница, после до тада невиђених протеста из последњих година, који су предводиле жене против режима.
„Постоји веома бесна иранска популација који не види никакав смисао у ономе што режим у Техерану ради у региону.&qуот;
Исто тако, ни Запад не жели рат са Ираном, тврди Ели Геранмајех, заменица шефа програма за Блиски исток и Северну Африку при Европском савету за иностране односе.
„Амерички председник то не може себи да приушти пред изборе. Израел то не може да приушти знајући да је у овом тренутку веома рањив у међународном погледу, имајући у виду његове операције у Гази&qуот;, каже она.
Као и већина стручњака, Геранмајех се слаже да потпуни рат није на дневном реду ниједне стране.
„САД и Иран користе регионалне актере да циљају и нападају једни друге.
„Они се намерно боре са једном руком везаном иза леђа да би избегли директну конфронтацију коју ниједна страна не може да приушти и чије последице би биле драстичне&qуот;, тврди она.
Мада, имајући у виду последњу деценију, коју Геранмајех описује као „опасну, флуидну и хаотичну&qуот;, она ипак упозорава: „Без озбиљне дипломатије, Вашингтон и Техеран ће наставити да увлаче један другог у војни курс&qуот;.
„И ако само један од главних државних актера не буде био пажљив и веома контролисан, то би могло да доведе до веће ескалације него што смо имали до сада.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.02.2024)
