Медицина: Нови лек који би могао да излечи хронични свраб
И док је за већину људи свраб неугодна, привремена непријатност, сваки пети међу нама бори се са хроничним сврабом који траје недељама или месецима.
Шајен Буле је имала 18 година и била је на крају прве године колеџа кад ју је, ниоткуда, спопао неиздрживи свраб.
„Испрва сам мислила да би могао да буде екцем, али био је много јачи&qуот;, каже она.
„Нисам смела да се туширам топлом водом, нисам могла да се усредсредим на домаће задатке из школе, нисам могла да спавам јер сам морала да се чешем скоро два сата у кревету. Морала бих да устајем да се оперем јер бих остављала трагове крви на постељини.&qуот;
Шајен је постављена дијагноза пруриго нодулариса (ПН), хроничне инфламаторне кожне болести која се преводи као „чворићи који сврбе&qуот;.
Ово стање једно је од многих које изазивају хронични свраб - који се медицински дефинише као свраб који траје дуже од шест недеља.
Хронични свраб се везује за дерматолошке поремећаје као што су екцем, копривњача и псоријаза, али и са другим здравственим стањима као што су хронична болест бубрега, инсуфицијенција јетре и лимфома.
У неким случајевима, хронични свраб може да потраје годинама.
Сензација уме да доводи до лудила.
- Витилиго: Промене на кожи које воде од стида до прихватања
- Мале богиње: Који су симптоми и како спречити заразу
- Размножавају се на нашем лицу, чисте нам кожу, али им прети изумирање
У Дантеовом Паклу, лажови су осуђивани на осми круг пакла, где су осећали „неиздрживи напад жестоког свраба који ништа није могло да ублажи&qуот;.
То је нешто са чим би оболели од псоријазе могли да се поистовете, будући да се свраб који долази са овим стањем пореди са нападом црвених мрава.
Пацијенти са оболелом јетром би добијали трансплантацију јер не могу да се изборе са овом сензацијом.
Неки оболели од канцера престају да узимају лекове који их одржавају у животу због свраба који тај лек може да изазове.
„Студије су показале да је хронични свраб једнако исцрпљујући као хронични бол, али ја чак тврдим да је и више од тога&qуот;, каже Брајан Ким, клиничар и неуроимунолог са Медицинског факултета Икан на Маунт Синаију у Њујорку.
„Код хроничног бола имате тупу болну сензацију - то је као бол јачине шест на скали од 10 који не престаје - али од њега можете да спавате.
„Хронични свраб је другачији зато што вам уопште не да мира. Оболели остају будни читаву ноћ чешући се. Са тог становишта уме значајније да вам отежа живот.&qуот;
Међутим, упркос његовој распрострањености, све донедавно научници нису разумели шта изазова хронични свраб.
Акутни свраб, с друге стране, релативно је добро схваћен.
Ако вас угризе комарац, или дођете у контакт са копривом, имуне ћелије у кожи испусте хистамине и друге факторе, који се вежу за мале рецепторе на површини чулних нерава, натеравши их да се активирају и пошаљу сигнал свраба до кичмене мождине и мозга.
Иако непријатан, акутни свраб може да се излечи антихистаминицима или топикалним стероидима.
Али антихистаминици не делују на хронични свраб.
Као последица тога, дошло је до врло малог напретка у лечењу свраба за 360 година, кад је свраб први пут медицински дефинисан.
Један од разлога за ово је што су научници били убеђени да је свраб само блажи облик бола.
Ово погрешно схватање корене вуче из раних двадесетих година прошлог века, кад је аустријско-немачки психолог Макс Фон Фреј бушио кожу лабораторијских учесника сићушним оштрим предметима званим спикуле.
Он је открио да првобитни осећај бола прати накнадна сензација свраба.
Међутим, 2007. године, научници предвођени Џоу-Фенг Шеном са Медицинског факултета Универзитета у Вашингтону, открили су специјализовани рецептор свраба на подскупу неурона (нервних ћелија) у кичменој мождини.
Мишеви без тих рецептора нису могли да осећају свраб.
Без обзира на то колико су били голицани или иритирани, нису се чешали.
А опет су нормално осећали бол.
Другим речима, научници су пронашли гомилу неурона у кичменој мождини који су конкретно преносили сензацију свраба до мозга.
У међувремену, истраживачи су открили друге рецепторе и неуроне специјализоване за свраб.
На пример, рецептори спрегнути са г-протеином могу се наћи на чулним неуронима који премрежавају кожу.
Они пројектују директно у мозак и чини се да играју кључну улогу у преносу свраба.
У међувремену, 2017. године, Брајан Ким и колеге из Центра за студије свраба и чулних поремећаја са Вашингтонског универзитета, открили су да упала коже може да изазове да имуне ћелије испусте хемијске месинџере по имену ИЛ-4 и ИЛ-13.
Ове хемикалије, познате као цитокини, такође се везују за чулне неуроне у кожи, изазивајући свраб.
„Једна кул ствар у вези са радом Брајана Кима је та да је открио да не само се ови молекули везују за неуроне свраба, већ спуштају праг за друге молекуле у кожи да би активирали неуроне свраба, тако да су генерално сензитизовали људе са алергијама да више осећају свраб&qуот;, каже Марлис Фасет, професорка дерматологије са Калифорнијског универзитета, у Сан Франциску.
Фасет се усредсредила на други „цитокин свраба&qуот; ИЛ-31, који је такође активирао неуроне специјализоване за свраб.
Према Фасет, рад који ће ускоро бити објављен показује да, баш као и други цитокини свраба, ИЛ-31 такође спушта праг неурона свраба, изазивајући да се они активирају чешће и лакше.
У студији из 2023. године, Фасет је открила да поред тога што изазива свраб, ИЛ-31 такође смањује оближњу инфламацију тако да осећај свраба постепено умине.
Њен тим је уклонио ген код мишева који кодира ИЛ-31, а потом изложио мишеве грињама кућне прашине, што је чест алерген који изазива свраб.
Као што се и очекивало, гриње нису изазивале свраб код мишева који нису имали ИЛ-31.
Међутим, инфламација у тој регији скочила је у небеса.
„Познато је сада већ 15 година да кад убризгате ИЛ-31 у кожу или ликвор мишева, животиња моментално почне неконтролисано да се чеше&qуот;, каже Фасет.
„Али оно што је остала дилема је да ако уклоните тај цитокин за свраб, уместо да инфламација у ткиву опадне, она скаче. И то није имало много смисла, зато што у већини ткива тамо где заједно постоје свраб и инфламација, очекивали бисте да се они померају заједно.&qуот;
Чини се да неурони у кожи које активира ИЛ-31 такође убијају имуну реакцију, која контролише инфламацију.
Овај налаз је важан зато што то значи да лекови против свраба који нападају ИЛ-31 могу да имају нежељена дејства, довевши до тога да се инфламација отргне контроли.
Погледајте видео: Шта се деси кад антибиотици престану да делују
Лечење свраба
На таквим лековима се већ ради.
На пример, немолизумаб, који гађа рецептор ИЛ-31 недавно је завршио фазе 2 и 3 клиничког испитивања за лечење атопичног дерматитиса (АД), облик екцема који изазива инфламацију, сувоћу и свраб на кожи.
Људи који пате од овог исцрпљујућег стања већ могу да добију на рецепт дупилумаб, лек који је недавно добио дозволу и који инхибира рецепторе ИЛ-4 и ИЛ-13.
Други лекови као што су ЕП262, аброцитиниб и упадацитиниб такође су у фази 3 испитивања за лечење АД-а.
ЕП262 блокира рецептор спрегнутеса г-протеином КС2 (МРГПРКС2), док аброцитиниб и упдацитиниб утичу на путеве ИЛ-4 и ИЛ-13 инхибирајући рецептор ЈАК1.
Друга стања која изазивају свраб такође могу да имају користи од нових метода лечења.
На пример, ове године, Гил Јосипович, професор дерматологије и лекар на Медицинском факултету Универзитета Милер, радио је са Брајаном Кимом и другима на завршавању два испитивања фазе 3 за употребу дупилумаба за лечење ПН, стања од ког пати Шајен.
После 24 недеље, 60 одсто учесника који су добијали дупилумаб доживели су значајно смањење свраба, за разлику од 18,4 одсто учесника који су добијали плацебо.
Као последица овога, ФДА је сада одобрила дупилумаб за лечење пацијената који болују од ПН-а.
„ПН је једно од стања са најјачим сврабом са којима се суочавају дерматолози и све донедавно није било добрих метода лечења, тако да су се пацијенти много патили&qуот;, каже Јосипович.
„Ово је занимљиво доба за наше пацијенте. Они се осећају као да су коначно добили неку наду.
„Имао сам много пацијената који су били страшно измучени и несрећни, а они су ми дошли и рекли: 'Тај лек ми је променио живот'.&qуот;
У међувремену, нова лабораторија Брајана Кима на Медицинском факултету Икан тестира дифеликефалин ради лечења ноталгије парестетике - нервног поремећаја који карактерише упорни свраб у горњем делу леђа.
Дифеликефалин је већ одобрен од ФДА за лечење умереног до тешког свраба повезаног са хроничном болешћу бубрега код одраслих који су подвргнути хемодијализи.
Међутим, у испитивању фазе 2, показало се да је умерено ефикасан и код лечења ноталгије парестетике.
Заједно, ови лекови пружају наду које, све донедавно, није било.
„Осећам се као поново своја и могу да наставим да живим живот најбоље што могу&qуот;, каже Шајен, која је била једна учесница у Јосиповичевом пробном испитивању.
„Понекад ме мало сврби, али само на 10 минута, квалитет мог живота је много бољи него што је био&qуот;, каже она.
Иако дупилумаб не покрива све пацијенте, на хоризонту се очекује још лекова.
„Верујем да ћемо у наредних пет година моћи да контролишемо већину ових пацијената, тако да је ово веома захвално време за докторе као што сам ја који се баве патњом ових пацијената толико година&qуот;, каже Јосипович.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.05.2024)
