Kako smo uz „A sad adio“ posle Tokija plakali sa njima, a sad plačemo jer se posle njih nismo oporavili

Posebno one tužne koji nas pomeraju do temelja ili nas toliko duboko uzdrmaju. To može da se desi odjednom, kad ne očekujemo, ali i kad se za to spremamo godinama. Evo već godinama recimo smo svi svesni da Novak Đoković ne postaje mlađi svakim danom. Pa ipak bi mnogi od nas dali po jedan dan svog života da bismo njemu produžili karijeru makar za taj jedan dan. A čovek će u maju oduvati 37 svećica na torti. Veganskoj, dabome. Tako mi ljudi pamtimo i gde smo bili kad