Priča o knjigama Romanopisci, nije zabranjeno sanjati
Dnevnik pre 10 dana | Dnevnik.rs
Ne moraju baš svi (romano)pisci da imaju tako moćnu viziju i da im se potrefe Alisa iza ogledala (Kerol), Doroti odneta uraganom u zemlju čarobnjaka iz Oza (Frenk Baum), ne moraju baš svi da osmisle “decu ponoći” (Ruždi), ili Makondo u kome sto godina pada kiša, a jata leptira uznose Remedios (Markes) ali, i da bi postojali jedan Đoković ili Federer mora da postoji bar stotinu vrhunskih, savršenih tenisera, da bismo imali Ajfelov toranj moraju pre toga da budu izgrađene stotine sjajnih građevina, da budu
Dobar deo savremenih romansijera ili nemaju dovoljno mašte i veštine ili se ne trude se baš previše, ili su bili učenici uglavnom pogrešnih tzv. industrijskih profesora kreativnog pisanja, pa onaj osnovni imput, piši ono što si iskusio, što je tebi poznato, podrazumevajući naravno da solidno poznaješ sopstveni jezik i da znaš gramatiku, iznedri na stotine (hiljade) rekonstruisanih “novih” romana, ispisanih u prvom licu, a ukoliko i postoji narator, obično se on
