Povodom 20. godišnjice velikog proširenja EU data podrška budućim članicama
U Evropskom parlamentu je danas svečano obeležena 20. godišnjica najvećeg proširenja Evropske unije, a sadašnji i bivši evropski lideri su tom prilikom istakli značaj daljeg širenja EU.
Evropskoj uniji su se 1. maja 2004. pridružili Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija. To je bilo peto i najveće proširenje u istoriji EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je na svečanoj sednici EP rekla da je želja da se ujedini Evropa i upotpuni EU danas važnija nego ikad pre.
"Zapadni Balkan nam se sve više približava. Doneli smo istorijsku odluku da započnemo pregovore s Ukrajinom i Moldavijom, dok narod Gruzije ne krije svoje evropske snove. Treba da se radujemo budućem proširenju dok obeležavamo uspeh proteklih 20 godina", rekla je Fon der Lajen.
Predsednica EK je istakla da će ono što se dešava u Ukrajini zauvek oblikovati budućnost Unije i da Rusija predstavlja "egzistencijalnu pretnju ne samo Ukrajini, nego i Evropi", a da bi pobeda predsednika Rusije Vladimira Putina promenila kurs evropske istorije.
"Postoji samo jedan način da se suočimo sa ovim. Postoji samo jedan jezik koji Putin razume. A to je: obezbeđivanje Ukrajini sredstava za odbranu", kazala je Fon der Lajen.
Od odluka koje EU doneti u narednim danima, nedeljama i mesecima zavisiće ko će odlučivati o budućnosti Evrope, rekla je Fon der Lajen i pozvala na jedinstvo, podršku Ukrajini i ambicioznost u pogledu proširenja i reformi.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola istakla je da je nesumnjiv transformativni efekat proširenja na živote generacija Evropljana i da je evidentan u svakoj članici.
Mecola je dodala da se zemlje na istoku raduju istom procesu i da Evropa ne može da skrene pogled.
Na svečanoj sednici EP obratili su se i Pat Koks i Romano Prodi, koji su bili predsednici Evropskog parlamenta i Evropske komisije u vreme velikog proširenja, kao i predstavnici 10 zemalja koje su postale članice pre 20 godina.
Prodi je rekao da sada postoje nove zemlje koje žele da se pridruže EU i da im se mora dati pozitivan odgovor.
Dodao je da se takođe moraju pojednostaviti pravila po kojima se upravlja Evropom.
Bivši predsednik EP Koks je rekao da Unija treba institucionalno i finansijski da se pripremi za prijem novih članica i da treba da bude otovrena za sve evropske zemlje koje dele osnovne vrednosti i koje žele da budu deo evropske porodice.
"Što se tiče budućih proširenja, današnji događaj podseća da smo to i ranije uspešno radili, a današnja poruka treba i mora da bude da možemo i da ćemo to ponoviti", rekao je Koks.
(Beta, 24.04.2024)
