Живи песак
Недељник 24.04.2024
Одрастао сам у једном малом граду, па у предграђу једног мало већег града, а један још већи град – овај у којем и данас пишем – био је најближе искуству села које сам имао.
Било је ту и прасића у свињцу, и пилића у подруму, и њиве на којој су се садили парадајз и кукуруз, и керова луталица, и мириса ложења; природа је била ту око нас, хоћем рећи, нисмо били нимало урбана деца – па ипак, ни у тој њиви, ни тамо ближе реци, ни по брдима и планинама, ама баш нигде, никада за тих петнаестак година дечаштва, и ево четрдесетак година постојања, нигде и никада нисам налетео на – живи песак. А није било ствари коју нисмо знали о живом
