Дрога грчких кувара, Титова нафта у Солуну и Миљанићев тајанствени пријатељ: Досије „Атина“, 53 године касније
Недељник 26.04.2024
Лопта се котрља лошом атинском травом, а играч у црвено-белом са бројем 8 на леђима, у глави премотава филм са београдске шљаке када су сви били само дечаци. „Станиславе, окрени стопало и удари лопту из кука.“ Удара.
Лопта лети ка резервном голману јер првог мрзе и тренер и капитен. Пашће тик испод пречке, тако делује. У свечаној ложи супруга вође војне хунте врисне и руком са чипканом рукавицом прекрије уста. Југословенски амбасадор у Атини скине шешир у шоку. Голман се пружа колико је дуг и лопту ипак скреће у корнер. Играч са бројем 8 јури по њу, ставља је поред заставице и зна да је то последња шанса. Остало је неколико секунди. Окреће се, али нема никога. Његови
