Ђуровић за Бету: Мигранти мање видљиви и покушавају чешће да пређу у БиХ

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је да су данас мигранти у Србији мање видљиви него раније и да покушавају да пређу у Босну и Херцеговину.

"Што се тиче ситуације на терену, можемо рећи да је мање људи у камповима (прихватним центрима) и око њих, али то не зачи да је миграција стала и да људи код нас не улазе и не пролазе даље", казао је Ђуровић агенцији Бета.

Како је навео, оно што је карактеристично другачије сада, у односу на раније, је да се од краја прошле године миграције померају ка Босни и Херцеговини.

Подсетио је да су раније најчешће ишле преко северних делова Србије и границе са Хрватском и Мађарском, па даље ка ЕУ.

"Оно што је друга карактеристика је да се мигранти у Србији не задржавају дуго у систему кампова и њиховој околини већ налазе места где брзо, уз помоћ кријумачара, покушавају да се домогну Босне и Херцеговине", казао је он.

Рекао је да је то разлог што је кријумчарење сада усмерено према Босни и Херцеговини и највећи број људи тамо пролази "мимо радара институција и јавности".

Према његовим речима, миграције више нису виљиве као раније али то не значи да људи не улазе у Србију, и то негде и до 100 људи дневно.

Навео је да мигранти долазе из правца Бугарске, Северне Македоније и Косова и настављају даље.

На северу Србије, према његовим речима, нема великог броја миграната зато што су затворени кампови и спроводе се мере полиције на сузбијњу кријумчарења.

"Упркос томе, на северу земље, на дневно нивоу, па нашим подацима, десет до 20 људи покушава да уђе у Мађарску, а од 50 до 70 у Хрватску", казао је Ђуровић.

Како је објаснио, присутни су ти "мали покрети на северу" али већина људи покушава да настави пут ка Босни и Херцеговини.

"Прилив и број људи у земљи је мало опао и у односу на лане, али број људи у камповима не значи укупан број људи у земљи", додао је.

Према његовим речима, прихватни центри су сада места која се заобилазе, пре свега због свог рестриктивног режима.

Подсетио је да су многи кампови затворени, посебно на северу земље, те да не раде они у Кикинди, Адашевцима, Принциповцу, Суботици и Сомбору.

"Исто тако, полиција и Комесаријат када људе затекну ван центара, шаљу их назад у центре у Прешеву и Бујановцу", додао је он.

Навео је да кампови, по ономе што говоре мигранти, нису места која испуњавају све услове за прихват људи.

"Врло често се суочавају са потешкоћама да их напусте, да добију адекватну помоћ", казао је он.

Према његовим речима, два сада значаја прихватна центра су у Сјеници и Тутину који прилично активно раде.

"У Пироту, у прихватни центар такодје долазе људе, и приговарају на услове смештаја па и напуштања", додао је.

Како је навео, у систему прихвата постоје значајни проблеми па избегице и мигранти пре иду "у неку илегалу и у руке кријумчара" како би пут наставили даље.

"И даље се дешава враћање људи из правца Хрватске и Мадјарске, али и из правца Босне и Херцеговине и ту се ствари нису много промениле", навео је Ђуровић.

Како је рекао, Србија у суштини и даље има активну борбу на терену против миграција.

Истовремено је изразио бојазан да ће временом, на северу Србије, да се поново успоставе "те покидане кријумчарске везе".

"Људи су мање видљиви у систему институција, они су у илегали, брзо пролазе кроз земљу, али улазе и у урбана места", казао је Ђуровић.

Како је навео, у приватним центрима мора да буде подигнут стандард прихвата и рада.

"За многе од њих мигранти говоре да нису место где могу да добију заштиту и оно на шта имају право, има и оних где им се ограничава право да их напусте или да уђу, да им се ограничава приступ правној помоћи и инфомацијама о поступку азила", казао је он.

Сматра да су то информације на које треба обратити пажњу и, како је навео, да је неоходно да се унапреди рад прихватних центара и Комесаријата за избеглцие и миграције.

"Први наш циљ је да људи буду легално видљиви у систему и они који пролазе и који су 'зглављени', тек онда када су видљиви у систему могу институције да им помогну у остваривању потреба", казао је он.

Према речима Ђуровића, то сада "у много чему мањка" и миграције су гурнуте у други план, мимо радара инститиција, што подстиче сиву зону и кријумчарење.

У Србији је у 16 прихватних и центара за азила смештено укупно 647 миграната - речено је недавно агеницји Бета у Комесаријату Србије за избеглице и миграције.

По подацима Комесарјиата, ове године је евидентирано укупно 6.005 особа, што је смањење од 70,65 одсто (14.454 особе) у односу на претходну годину када их је било 20.459.

(Бета, 26.04.2024)