Naličje starog novog sada i glave letele zbog krčmarice
Dnevnik 28.04.2024 | Ostalo
Petrovaradinska tvrđava bila je temelj na koji se naslanjao prekodunavski Šanac, potonji Novi Sad, još od kako su, čim je uspostavljen mostobran krajem sedamnaestog stoleća, na najbližim uzvišicama na levoj strani Velike reke nikle prve kuće trgovaca i zanatlija koji su pratili srpske čete u ćesarskoj vojsci podignutoj da ratuje protiv Turaka.
Međutim, sama Vobanova utvrda i njeno podgrađe dugo će i pošto komšijska varoš izraste u slobodan kraljevski grad, živeti neki svoj unutrašnji život, po vojnim pravilima, sa susedima se preplićući tek koliko se mora, a i tada često s visine. Mnogoljudni garnizon, koji je sa uobičajenih 4.000 pušaka znao da naraste i do 10.000 ako je pretila kakva vojna, uz veliki broj oficira i podoficira, koji su s porodicama živeli u Petrovaradinu, očekivano je pratio
