Репортери без граница: Србија пала на 98. место на Светском индексу слободе медија
Србија је пала на 98. место од укупно 180 рангираних земаља на овогодишњем Светском индексу слободе медија који је данас објавила невладина организација Репортери без границца (РСФ), што је пад у односу на 91. место претходне године.
Репортери без граница су на Дан слободе медија, 3. мај, објавили индекс слободе медија за 2024. који објављују од 2002. године.
Како пише у уводном делу извештаја посвећеном Европи, политички интереси гуше новинарство у неколико земаља које су кандидати за чланство у ЕУ, а то су Босна и Херцеговина која је на 81. месту на индексу медијских слобода, Србија на 98. и Албанија на 99. месту.
У односу на друге земље у региону које су кандидати за чланство у ЕУ, Србија је лошија само од Албаније, која је на 99. месту а прошле године је била на 96.
Најбоље пласирана је Северна Македонија која је на 36. месту, на које је дошла са 38. прошле године. Следи Црна Гора која је пала на 40. место ове године са 39. места 2023, док је Косово које се рангира одвојено пало на 75. место са 56, а Босна и Херцеговина је пала на 81. место са 64.
У делу где се говори о Србији наводи се да иако у земљи постоји квалитетно новинарство, и оцењује је оно "награђено због истраживања криминала и корупције", додаје се да је и "ухваћено између распрострањених лажних вести и пропаганде".
"Упркос солидном правном оквиру новинари су подвргнути политичким притисцима и злочини почињени према њима пролазе некажњено", пише у извештају.
Указује се да су у политичкој клими која је још више поларизована због антивладиних протеста у 2023. години, новинари "често на мети напада чланова владајуће елите што се даље увећава преко неких националних телевизија".
Истиче се да ни политичари, ни владине агенције, укључујући и регулатора електронских медија РЕМ, који се углавном састоји од чланова које је именовала влада, нису били спремни да поправе ту ситуацију. Такође се указује да новинари критични према влади имају ограничен приступ интервјуима са представницима владе и у јавном информисању.
Као позитивно се наводи то да су "прописи одређени за канцеларију тужиоца и полицију као одговор на нападе на новинаре дали позитивне резултате у неким случајевима".
Додаје се да, међутим, правни систем који се бави убиствима, нападима и СЛАПП тужбама против новинара још треба да докаже своју независност и ефикасност у заштити медијских слобода.
Устав гарантује слободу изражавања, пише у извештају, али се указује да новинари често раде у рестриктивном окружењу и сами себе цензуришу, као и да још треба да се процени утицај нових медијских прописа усвојених 2023. године.
Извештај примећује да је медијско тржиште веома расцепкано са више од 2.500 медија регистрованих у земљи, а да најутицајније медијске куће укључују јавну телевизију РТС, друге националне телевизије, независну телевизију Н1 и неколико таблоида.
Репортери без граница указују да истраживачко новинарство добија на видљивости и утицају. Такође се примећује да руски пропагандна телевизија коју је забранила Европска унија у оквиру санкција уведених као одговор на руску инвазију Украјине, сада има огранак у Београду РТ Балкан, као и да руску пропаганду такође емитују и национални медији.
Када је реч о финансирањима медија, већина се финансира од рекламирања и нетранспарентних владиних субвенција, приступ тим изворима финасирања је у великој мери под контролом владајуће елите и подложан пристрасности при објављивању, пише у извештају.
Као разлог за забринутост наводи се појава концентрације медија и борба око приступа тржишту, програмирању и корисницма у између државног Телекома Србије и приватног СББ-а.
Репортери без граница истичу да су уложени напори да се побољша безбедност новинара формирањем две радне групе и отварањем медијске "хотлине", линије за пријављивање, али да су српски новинари и даље "далеко од тога да се осећају заштићеним".
Као пример некажњивости за злочине почињене против новинара наводи се овогодишње ослобађање у жалбеном поступку особа оптуженим за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије 1999. године.
Примећује се да су у Србије новинарке и даље на мети напада због свог рада и пола а да екстремнодесничарске групе узнемиравају медије који извештавају о мигрантима ЛГБТИ+ заједнице и људским правима.
Србија је, како је оцењено, прешла из категорије држава у којој је стање у области медија проблематично - међу земље у којима је слобода медија у тешкој ситуацији. Од земаља кандидата за чланство у ЕУ у региону у тој категорији је још Албанија, док су остале четири у категорији држава у којима је стање у области медија проблематично.
(Бета, 03.05.2024)
