Годишњица масакра у ОШ „Владислав Рибникар“, Малом Орашју и Дубони: ЗАШТО не сме да се заборави
Нови магазин 03.05.2024 | Нови магазин
Годину дана од убистава 18 младих која су починили једно дете и један младић оставило је друштво без кључних одговора. Може ли протоколарно одавање поште, сећање на трагично страдале, гајење културе заједништва и толеранције бити пут ка колективном исцељењу о којем, засад, баш ништа не знамо
У само два дана у Србији је прошле године свирепо убијено 18 деце, момака и девојака, и домар школе „Владислав Рибникар“ у Београду. У два масовна убиства рањено је још толико углавном младих људи и деце, што је целокупно друштво оставило у стању шока и вечите туге. Бол породица настрадалих недостојно је и помињати. Убице су били једно дете и један млад момак. Знају се имена – Коста Кецмановић (тада 13 година) и Урош Блажић. Али годину дана касније, упркос
