Мушка беба Кирикоу и ПАРАДОКСИ патријархата

Кирикоу већ из стомака своје мајке одлучно наговештава своје чојство и јунаштво, сам се рађа, сам пресеца пупчану врпцу, сам се по први пут за живота, по рођењу, купа и сам одлучује да буде витез и ослободи своје саплеменике од вештичјег зла. Не знам шта је подобније за деконструкцију — да ли то што је вештица, уобличена у жену, симбол зла или то што од женског зла свет спасава ни мање ни више него тек рођени мушкарац. Е мој Кирику, ни слутио ниси да ће твоји