Стручњаци: Трансформација зграда Генералштаба и рушење Београдског сајма неуставни

Одлуке о рушењу објеката Београдског сајма и трансформацији комплекса зграда бившег Генералштаба, супротне су Уставу и јавном интересу и требало би их укинути, оценили су данас стручњаци.

Такву оцену су на конференцији за новинаре предложиле архитекте, затим инжењери различитих струка, конзерватори, урбанисти, просторни планери, правници, економисти и историчари уметности.

"Архитектонско-конструкциони значај објеката Генералштаба и Београдског сајма вишеструко је верификован као врхунска вредност градитељства Србије у другој половини 20. века. Најава промене њихових намена и функције је супротна јавном интересу друштва у целини", рекао је архитекта Бојан Ковачевић.

Додао је да та градитељска дела чине културни идентитет Србије, а посебно зграде Генералштаба, због НАТО бомбардовања 1999. године у којем су оштећене.

Град Београд, како је рекао, мора да се развија у складу са јавим интересом, као одрживо место са културним идентитетом.

Развој Београда, према његовим речима, "није сервис за остваривање приватних интереса и увећање капитала са несагледивим последицама по животно окружење".

"Становници Београда имају право да учествују у доношењу одлука о развоју места у коме живе. Недопустиво је да држава злоупотребљава законе и урбанистичке планове и да манипулише јавним мњењем о будућем развоју Београдског сајма и комплекса зграда Генералштаба, као и да одлуке доносе, искључиво некомпетентни људи са државног врха", рекао је Ковачевић.

Навео је да је став око комплекса зграда Београдског сајма и Генералштаба "захтеван неспоразум државе и струке и да је држава уговором о рушењу зграда Генералштаба прекардашила".

Рушење културног добра, је како је рекао, кривично дело.

Истакао је да су комплекс зграда Београдског сајма и ансамбла зграда Генералштаба и Министарства одбране као културно историјско наслеђе заштићени Уставом, а да су колективно одговорни грађани, стручњаци, јавне институције и доносиоци одлука како на локалном тако и на државном нивоу.

Архитекта и урбаниста Борислав Стојков навео је да је Радна група тима стручњака направила анализу свих досадашњих активности и доступних докумената, везаних за рушење Београдског сајма и трансформацију зграда Генералштаба и Министарства одбране и на основу тога дефинисала декларацију о њиховој судбини.

"Полазећи од Агенде 2030 за одрживи развој УН и циљева глобалног одрживог развоја, коју је потписала и Србија, затим од Устава и низа закона, оценили смо да су досадашња реализација пројекта Београд на води и наговештено проширење супротни начелима одрживог развоја", рекао је Стојков, наводећи закључке те декларације.

Пројекат Београд на води утемељен је, како је рекао, на кршењу Устава и закона Србије, а његова неуставност огледа се у усвајању Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе.

Тим законом је, додао је, "утврђен јавни интерес једног приватног пројекта, комерцијалне садржине и на њему се на било који начин не може примењивати институт експропријације земљишта за проширење насеља Београд на води".

Додао је да су зграде Београдског сајма и Генералштаба незаконито препуштене приватном инвеститору да их архитектонски трансформише по својој вољи, занемарујући да су објекти заштићени као јавно културно добро.

За пројекат Београд на води уместо, како је навео, урбанистичког плана користи се Просторни план подручја посебне намене којим је накнадно законски и тенденциозно пројекат регулисан, а чиме су "дерогирана права суверенитета локалних самоуправа (општина), уз прећутну сагласнот управе града Београда".

"Држава омогућава иностраном инвеститору тог насеља из Уједињених Арапских Емирата, који је уговором са државом у потпуности правно заштићен, да успостави екстериторијалност на територији Београда и да његова планска и архитектонска решења у потпуности одударају од окружења и начела одрживе архитектуре и урбанизма", рекао је Стојков.

Уместо заштите Београдског сајма као јавног културног добра од посебног значаја инвеститор Београда на води нуди, како је рекао, безлично решење, комплекс стамбених зграда.

Идеја да се Хала 1 Београдског сајма претвори, како је навео, у зграду опере и балета поред тога што технички и функционално није прилагођена, тотално занемарује конструктивна решења те зграде која су јединствена у свету.

Додао је да је закључак Декларације да реализација тих пројеката не сме бити омогућена непосредним погодбама са инвеститорима без транспарентности и учешћа јавности и струке.

Истакао је да се у том документу наводи да треба укинути постојеће одлуке у вези са зградама Генералштаба и Боеградског сајма и донети нове одлуке о проглашењу Београдског сајма за споменик културе, која је незаконито укинута, а зграде Генерлштаба рестаурирати.

Архитекта у пензији Бранислав Митровић рекао је да је Декларација апел струке за одбрану културног добра и да не намеравају да воде "рат".

Лидер Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута рекао је да је тај покрет затражио од министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горана Весића да покаже уговор са амиричким инвеститором око обнове зграда Ггенералштаба.

"Ви сте струка, а ми смо мотика јер ћемо бранити те објекте", рекао је Јовановић и позвао Весића да разговара са стручњацима и да пред њима, заједно са инвеститорима брани те пројекте.

Експерт за право енергетике и животне средине Јован Рајић на питање новинара да ли ће се покренути неки судски поступци због одлука власти у вези Генералштаба и Београдског сајма, рекао је да стрчњаци о томе још нису разговарали, али да хоће, ако се апелима не реши проблем.

"Он је рекао да су у Србији највиши акти, уместо Устава, правно необавезујући меморандуми о разумевању који се потпишу када се власт договори са неком државом или страним инвеститором, а затим се донесе 'лекс специјалис', којим се дефинишу услови и правила за реализацију договорених пројеката.

Декларацију су подржали Академија архитектуре Србије, Академија инжењерских наука Србије, Удружење архитеката Србије, Грађевински факултет у Београду, затим друштва архитеката Београда, Новог Сада, Ниша, Зрењанина, Ваљева, Врања, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Географски факултет у Београду, Удружење урбаниста Србије, Женско архитектонско друштво, Друштво конзерватора Србије, Европа Ностра Србија, Министарство простора, Регулаторни институт за одрживу енергију и још низ удружења стручњака.

(Бета, 20.05.2024)