Кафа се пије док је врућа

Крвнички је убијен и последњи привид Правде. Дуго уназад, она је клецала, борила се за ваздух, била рањавана и вређана, али се ипак враћала и обнављала. Од среде је више нема. Правда је у Зајечару упокојена. Морамо то понављати и препричавати. Морамо се чудити и згражавати. Једино још то значи да смо људи, да постојимо и да имамо став. Ако тога нема, онда смо и ми сви упокојени, већ одавно. Не, не сањате дистопију и нећете се пробудити из ње – сви ми у њој