Климатске промене: Океани се мењају под рекордно високим температурама
Сваког дана у протеклих 12 месеци забележена је нова највиша глобална температура мора за дато доба године.
Температуре океана, као последица климатских промена, обарале су рекорде сваког дана у протеклој години, открива анализа ББЦ-а.
Током скоро 50 дана, рекорди за дато доба године оборени су највећом разликом у односу на претходне од увођења сателитског праћења.
Највећи кривци су емисије штетних гасова који загревају планету, али је природни климатски феномен Ел Нињо такође допринео загревању мора.
Супер загрејани океани су снажно утицали на морски живот и покренули нови талас избељивања корала.
Анализа је заснована на подацима Службе за климатске промене Европске уније (ЕУ) Коперник.
Ова служба је потврдила да је четврти месец 2024. године био најтоплији април у историји по температури ваздуха, чиме је постао 11 узастопни месец у ком су постављени нови рекорди.
Већ неколико деценија светски океан спасава Земљу у погледу климатских промена.
Не само да океани апсорбују око четвртину угљен-диоксида који људи производе, већ упијају и око 90 одсто вишка топлоте.
- Постигнут историјски споразум о заштити океана после 10 година преговора
- Због чега океани постају киселији, а рибе се све чешће селе
- Океани рекордно топли, последице по планету страшне, кажу научници
Међутим, током претходних годину дана, океани су показали до сада најзабрињавајуће доказе да имају проблем да се изборе са растућим температурама, а топлота се посебно осећа на површини мора.
Од марта 2023. године, просечна температура површине светског океана почела је да расте изнад дугорочних прогноза, а нови рекорд је достигла у августу.
Раст се није зауставио ни последњих месеци прошле године, а температура површине мора је достигла нови глобални просечни дневни максимум од 21,09 степена Целзијуса у фебруару и марту ове године, показују подаци Коперника.
Као што је приказано на графикону испод, не само да је рекорд за дато доба године обаран сваког дана од 4. маја 2023. године, већ је у неким данима температурна разлика у односу на претходни рекорд била огромна.
Дневни рекорди за 47 дана су оборени за најмање 0,3 степена Целзијуса, ББЦ је установио анализом података Коперника.
Од увођења сателитског праћења, није забележена оволика разлика између претходних и нових рекорда.
Највеће разлике у односу на претходне рекорде од око 0,34 степена Целзијуса забележене су 23. августа 2023. године, 3. јануара 2024. и 5. јануара 2024. године.
„Чињеница да сва ова топлота одлази у океан, и да се у појединим аспектима загрева чак и брже него што смо очекивали, разлог је за велику забринутост&qуот;, каже професор Мајк Мередит из Британског института за истраживање Антарктика.
„Ово су стварни знаци да се животна средина креће у правцу који никако не желимо и ако тако настави, последице ће бити несагледиве&qуот;.
Огроман утицај на морски живот
Ово загревање океана које узрокује човек има значајан утицај на глобални живот у мору и можда чак помера сезонски циклус температура, показује недавно истраживање.
Вероватно најзначајнија последица недавног пораста температуре је масовно избељивање корала на глобалном нивоу.
Ови кључни океански расадници постају бели и умиру јер њихова станишта постају превише топла.
Корали су суштински важан део екосистема мора и океана, јер су дом приближно четвртини свих морских врста.
Необично топла мора такође утичу на једно од најомиљенијих створења која походе океан на најхладнијем континенту - царског пингвина.
„Било је случајева урушавања морског леда пре него што су младунчад царских пингвина успела потпуно да се развију, а било је и масовних утапања&qуот;, каже професор Мередит.
„Царски пингвин је угрожена врста због климатских промена и њиховог снажног утицаја на морски лед и температуре океана&qуот;.
Раст температуре мора се осећа и у Уједињеном Краљевству (УК), где су бројна створења потпуно ишчезла из приобалних подручја.
„Проблем климатских промена је у томе што се дешавају пребрзо да би еволуција могла да их прати&qуот;, каже биолошкиња за мора Нова Мишкавска са Универзитета у Ливерпулу.
На обали Велса, тим са Универзитета Абераствита примењује исту технологију коју полиција користи на месту злочина за праћење промена у морској популацији у заливу Кардиган.
Прикупљени ДНК трагови из узорака воде показују да се неке инвазивне врсте шире. Међу њима су асцидије (класа плаштапа) за које се верује да потичу из Јапана и расту као тепих преко морског дна.
„Они спречавају раст аутохтоних организама у областима које колонизују&qуот;, каже професор Ијан Барбер, шеф одељења науке о животу на Универзитету Абераствиту.
„Како се добро сналазе у нашем окружењу, потенцијално могу да заузму огромне површине морског дна&qуот;.
Чини се да инванзивније врсте снажније реагују на глобално загревање и повећање температуре воде, додаје професор Барбер.
Утицај Ел Ниња
Важан чинилац због ког је прошла година имала још већи утицај на мора широм света је природни климатски феномен Ел Нињо.
Он је допринео емисији гасова који узрокују загревање, а које производи човек.
Током Ел Ниња, топлије воде излазе на површину Тихог океана и последично подижу просек температуре.
Ел Нињо је почео у јуну 2023. године, након дужег периода хладнијих услова током Ла Ниње, а врхунац је достигао у децембру од када његов утицај опада.
И други океански басени на које Ел Нињо обично не утиче, такође су забележили рекордне топлотне таласе и сада научници покушавају да утврде шта се тачно дешава.
„Атлантски океан је топлији него иначе, а то се обично не повезује са Ел Нињом - тако да се нешто другачије дешава&qуот;, објашњава Карло Буонтемпо, директор Коперника.
Ова топлота се још увек задржава у многим океанским басенима, међу којима је и тропски Атлантик.
Топлија мора дају тропским олујама додатну енергију што би могло да подстакне разорну сезону урагана.
„Велики део воде, чија температура је топлија од уобичајене, још увек постоји у тропском Атлантику, [а] то је главно подручје где се развијају тропски циклони&qуот;, објашњава Буонтемпо.
„У погледу годишњег циклуса, температуре површине мора у Атлантику су пораниле скоро месец дана [...] тако да ово подручје мора да се прати&qуот;.
Поред краткорочних утицаја, истраживачи упозоравају да ће бити и дугорочних последица којима ће друштво морати да се прилагоди.
На пример, топљење леденог покривача и загревање дубоких вода океана вероватно ће наставити да подстичу пораст нивоа мора у наредним вековима.
„Када говоримо о климатским променама, склони смо да то сводимо на промене на површини јер тамо живимо&qуот;, каже Анжелик Мелет, истраживачица у организацији Мерцатор Оцеан Интернатионал која се бави очувањем океана и мора и одрживим коришћењем морских ресурса.
„Међутим, дубоки океан је један од аспеката [глобалног загревања] који подразумева [климатске] промене вековима и миленијумима&qуот;.
Међутим, Мелет наглашава да то није разлог да одустанемо од смањења штетних емисија.
„У зависности од нашег деловања, можемо да успоримо брзину, смањимо укупну амплитуду загревања и пораст нивоа мора.&qуот;
Графике: Ерван Риво, Маскин Лидар и Марк Појнтинг
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.27.2024)
