Представник Међународног европског покрета: Крајња десница у ЕУ нејединствена по питању проширења

Генерални секретар Међународног европског покрета (МЕП) Петрос Фасулас (Фассоулас) изјавио је данас у Бриселу да је тешко предвидети како би евентуална победа крајње десних странака на изборима за Европски парламент утицала на Србију јер међу тим партијама нема јединственог става према проширењу ЕУ.

Групи новинара из Србије, који су у Бриселу поводом овонедељних избора за Европски парламент (ЕП), Фасулас је рекао да десничарске партије у земљама ЕУ имају различите приступе питању проширења Уније.

"На пример, мађарски премијер Виктор Орбан је веома наклоњен уласку Србије у ЕУ, док је у Холандији (председник Странке за слободу) Герт Вилдерс против проширења Уније због миграната. Нема јединственог става међу крајње десним странкама", казао је Фасулас новинарима из Србије који у Бриселу бораве у оквиру пројекта Пулс Европе - медијске посете ЕУ.

Фасулас је навео да странке десног и левог центра у земљама ЕУ "губе снагу" и да се очекује јачање партија крајње деснице и крајње левице на изборима за Европски парламент који трају до 9. јуна, али недовољно за њихов долазак на власт у Унији.

"Вероватно ће доћи до промена баланса снага, али ће Европска народна партија (десни центар) и Социјалисти и демократе (леви центар) остати најјаче у ЕП. Такође, највећи број влада у ЕУ и даље ће чинити странке десног или левог центра, али ће временом доћи до промене и у Европском савету јер ће бити већи број десничарских влада, сада их је шест или седам. То ће утицати на атмосферу и начин одлучивања", рекао је Фасулас.

Он је указао да су Орбан, италијанска премијерка Ђорђа Мелони и француска десничарка Марин Ле Пен престали да говоре о изласку из ЕУ, јер су схватили да је то и непопуларно и скупо, наводећи да су се уместо тога фокусирали на "промену и другачију ЕУ".

"Ту лежи опасност јер та промена није јасно артикулисана, то је изазов за нас. Њихова визија Европске уније је нелиберална и недемократска, усмерена против људских права", казао је Фасулас.

Директорка пројеката и прикупљања средстава у Међународном европском покрету (МЕП) Маја Бобић рекла је да је проширење ЕУ постало важна тема у Бриселу, али да се то првенствено односи на Украјину, Грузију и Молдавију, а у мањој мери на Западни Балкан.

Бобић је рекла да су евроинтеграције Украјине прилика за Западни Балкан, али је изразила очекивање да ће и она бити пропуштена.

Навела је да је земљама које желе да постану чланице ЕУ потребна Унија која им пружа подршку, али је указала да је одговорност за изостанак напретка на европском путу првенствено на тим државама.

Она је казала и да је Србија формално на путу ка ЕУ, али да "суштински и већина грађана Србије и влада нису нарочито наклоњени Унији".

Бобић је указала да спроведена истраживања указују да је у већини чланица ЕУ мање од 50 одсто грађана који конзистентно подржавају демократију, и додала да је то "забрињавајући тренд".

"Млађе генерације су разочаране у демократију јер осећају да немају извесну перспективу и да имају мање прилика него што су имали њихови родитељи", казала је Бобић.

Шеф тима за заговарање у Међународном европском покрету Федерико Терени (Федерицо Террени) рекао је да је рат Русије против Украјине створио прилику да проширење постане важна тема на дневном реду ЕУ.

"Западни Балкан је увек део разговора Европског савета, али не у мери као Украјина", казао је Терени.

Упитан ко би могао да буде нови комесар за проширење и да ли би то дало јасан сигнал да је проширење значајно питање, Терени је рекао да је мађарски комесар Оливер Вархеји урадио веома мало.

Додао је да у наредној Европској комисији, сада када је проширење Уније значајније питање него пре пет година, очекује "јачег комесара", можда из балтичких или нордијских земаља.

(Бета, 07.06.2024)