Италија и политика: Да ли је фашизам, како тврди Ђорђа Мелони, „послат на сметлиште историје“

Постројавају се у војничким формацијама: има их око хиљаду, углавном су у црном, неки од њих са тетоважама на обријаним главама.

На месту у Милану где је Серђо Рамели, ултрадесничарски студент, страдао пре скоро 50 година од антифашиста, лидер тражи пажњу батаљона његових лојалиста.

Узвикује „камарата&qуот;, илити „браћо по оружју&qуот;, и Рамелијево име, као да врши прозивку.

И онда стижу: подигнуте и испружене укрућене десне руке, длана окренутог надоле, фашистички поздрав у самом срцу другог највећег италијанског града, а маса одговара у име покојника громогласним: „Присутан! Присутан! Присутан!&qуот;.

Година је 2024, али ово служи као застрашујући подсетник на догађаје од пре једног века.

Можда аутсајдеру изгледа необично, али је мени било запрепашћујуће, док сам гледао изблиза.

Овакав призор није неуобичајен у Италији, где се комеморације овог типа одржавају сваке године.

• Фашистички поздрав покренуо лавину у италијанској јавности
• Ђорђа Мелони: Ко је ултрадесничарска лидерка која влада Италијом
• Крајња десница стреми успеху на европским изборима и одбацује немачки АфД
• Европски леви центар има проблема да задржи навалу деснице

Актуелну италијанску владу предводи странка Браћа Италије, која корене вуче из послератног фашизма.

Њена лидерка, премијерка Ђорђа Мелони, изјавила је да се покрет потпуно променио, а очигледно је да њена политика није политика људи који дижу руке у Милану.

Али неки страхују да се странка није довољно удаљила од њених политичких корена и да оно што се некада описивало као екстремно сада постаје политички главни ток.

„Фашизам није умро 1945. године - био је војно поражен, али је наставио да живи у главама многих Италијана&qуот;, каже Паоло Берици, новинар италијанског дневног листа Ла Република.

Он последњих пет година живи под 24-часовном полицијском заштитом, пошто су му претиле екстремистичке групе.

„Италија се никад заправо није суочила са властитом прошлошћу&qуот;, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Прошло је више од века откако је фашистички диктатор ове земље Бенито Мусолини, под надимком Дуче, или Вођа, дошао на власт.

Његов тоталитарни режим обележила је брутална репресија над свим противницима, концентрациони логори и инвазија на друге земље.

Јевреји су прогањани антисемитским законима, а када је Мусолини ушао у савез са Хитлеровом Немачком, хиљаде њих су послате у смрт током Холокауста.

Италија је капитулирала пред Савезницима, ушла у грађански рат, а Дуче је на крају заробљен и погубљен.

Послератни устав земље забранио је Мусолинијеву фашистичку странку, али је покрету било дозвољено да настави живот у другим облицима.

Италијански покрет социјалиста (МСИ), основали су диктаторови следбеници са циљем обнове фашизма и борбе против комунизма.

Званичници из Мусолинијевог режима добијали су намештења у државним институцијама.

Ниједан Италијан није завршио пред трибуналима за ратне злочине.

Допуна устава из 1952. године, названа Шелбин закон, забранила је групе које се залажу за антидемократске циљеве, величају принципе или вође фашизма, или се служе насиљем у његовој служби.

Тај закон се заправо ретко примењивао.

У Немачкој, закон је недвосмислен по питању тога: фашистички поздрав може да буде кажњен и до три године затвора.

У Италији се, међутим, препушта судијама да процене да ли је тај покрет руком кривични прекршај: сива зона због које се његова употреба наставила.

Деценијама су неофашистички политичари углавном били скрајнути.

Али одлука тадашњег премијера Силвија Берлусконија да са њима уђе у коалицију 1994. године обележила је почетак успона њихове легитимизације у јавном мњењу.

Премијерка Ђорђа Мелони, чији је политички живот почео у омладинском крилу МСИ-ја а била је национална лидерка покрета који га је наследио, хвалила је једном Мусолинија као „доброг политичара&qуот;, додавши да је „све што је урадио, урадио за Италију&qуот;.

Берлускони ју је 2008. године именовао за министарку у влади.

Странка Браћа Италије Ђорђе Мелони има исти лого тробојног пламена који је красио неофашистичке групације после рата, али је она постепено удаљавала покрет од крајње деснице.

Њена ранија реторика против „етничке замене&qуот; коју ће мигранти извршити над Италијанима и наводног „ЛГБТ лобија&qуот;, ублажен је пошто је изабрана за премијерку 2022. године.

Она се сада служи речником који је више примерен главнотоковској европској десници, као што је прича о заштити граница и унапређењу наталитета у Италији.

Одустала је од критиковања Еврозоне, успоставила је блиске односе са лидерима из Вашингтона и Брисела, а била је отворена и у подршци Украјини после руске инвазије.

Али њени критичари тврде да и даље кокетира са властитим политичким коренима.

Због тога је, верују неки, још мање вероватно да ће подржати зауздавање екстремистичких група.

• Да ли се националистички талас шири Европом
• Одлазак у екстремизам: Шта се крије иза немачке крајње деснице
• Силвио Берлускони: Певач, бизнисмен, политичар и заводник

Многи сматрају да је Шелбин закон требало да буде примењен 2021. године, када је седиште главног италијанског синдиката ЦГИЛ насилно напала маса која је укључивала чланове Форце Нуове, маргиналне ултрадесничарске странке, током протеста против карантинских мера због ковида.

Демонстранти су поразбијали прозоре и покушали силом да упадну у зграду, што је подсетило на Мусолинијево доба, кад је синдикате редовно нападала његова црнокошуљашка руља.

Форца Нуова, која постоји већ више од четврт века, много је даље удесно од партије Ђорђе Мелони и залаже се за потпуно обустављање имиграције и излазак из НАТО и ЕУ.

Њено чланство говори са симпатијама о Владимиру Путину.

Партија никад није успела да освоји довољно гласова да стекне посланике у парламенту, али видљивост на протестима и акције њених чланова, у које спада и насиље над мигрантима, чине њу и друге екстремистичке групе трном у оку италијанске политике.

На недавној сахрани, ковчег њиховог члана био је увијен у заставу са кукастим крстом.

Рођендан другог званичника прослављен је тортом украшеном је истим симболом и нацистичким поздравом „зиг хајл&qуот;.

Оснивач Форце Нуове (Нова снага) Роберто Фиоре ми каже да је његова партија напала ЦГИЛ зато што је синдикат подржао сертификат о обавезној вакцинацији против ковида за све раднике.

„Сви су нас доживели као истинске борце за слободу, а не фашисте који нападају синдикат&qуот;, тврди он.

Питам га да ли је он фашиста?

„Кад бисте ме питали тако, вероватно бих одговорио потврдно, али морам још да допуним тај израз и додам да сам револуционар.

„Италија нема интелигенцију и храброст да каже, у реду, фашизам је био добар за ово и ово, а можда није био толико добар за неке друге ствари…

„Прихватам га, не одбацујем етикету фашизма&qуот;, одговара.

Током интервјуа, притискам Фиореа питањима о криминалној природи Мусолинијевог режима.

Он негира да је био насилан и тврди да су фашистички логори за затворенике били „нешто што се дешава у рату&qуот;.

Потом додаје да Украјина треба да буде део Русије.

Кад му предочавам да би његова странка била забрањена у земљама као што је Немачка, он каже: „Слобода је слобода.&qуот;

• Немачки покрет „лудака&qуот; који је постао радикалан и опасан
• Вајолет Гибсон - Иркиња која је пуцала у Мусолинија
• Са перона 21, возом из Милана у Аушвиц, у смрт

У локалном седишту Форце Нуове у Верони, на северу земље, зидове красе расистички и екстремистички симболи, од америчке конфедерационе заставе, до заставе самопрокламованих проруских народних република Доњецк и Луганск, са све шаловима на којима пише „Белачка моћ&qуот; и „Ми смо фашисти - позив на оружје&qуот;.

Заменик лидера странке Лука Кастелини ми поносно показује Мусолинијев календар, за који тврди да је најпродаванији у Италији.

Он предводи и „Ултрасе&qуот; из Вероне - тврдокорне фудбалске навијаче.

Италијански стадиони су одавно стециште политичког екстремизма.

Кад је клуб Хелас Верона прешао у вишу лигу пре шест година, Кастелини је снимљен како радосно кличе навијачима да особа која је платила за њихов успех и подарила им победу има име: „Адолф Хитлер!&qуот;.

Навијачи су реаговали са одушевљењем и започели властито скандирање: „Ми смо фантастичан тим у облику свастике. Колико је лепо да вас обучи Рудолф Хес&qуот; (високи генерал у немачкој војсци, командант злогласног логора Аушвиц).

Кастелинију је забрањен улазак на стадион пошто је тврдио да црни фудбалер никада не може бити „прави Италијан&qуот;.

Кад му предочавам све ово, он каже да би радо поново скандирао Хитлеру, зато што је у међувремену пресуђено да то није био злочин.

Како би се осећао потомак италијанских Јевреја који су депортовани током Холокауста, питам га.

„Не знам, али ратови су одувек постојали и увек је било смрти.

„То није мој проблем&qуот;, одговара он.

• Одлазак у екстремизам: Шта се крије иза немачке крајње деснице
• Ултрадесничарске странке у успону широм Европе
• Да ли се националистички талас шири Европом

Партија Ђорђе Мелони се дистанцирала од Форце Нуове.

Премијерка је осудила напад на синдикалну зграду, а лидери Форце Нуове отворено је критикују због неких њених ставова, међу којима је и постојана подршка Украјини.

А пре него што је изабрана, покушала је да разувери критичаре објавивши видео поруку у којој је рекла да је италијанска десница „послала фашизам на сметлиште историје&qуот; и категорички осудила гушење демократије и „срамотне антијеврејске законе&qуот;.

Међутим, Мелони се није до краја одрекла властитог наслеђа: на пример, још увек користи слоган из фашистичког доба, „Бог, отаџбина, породица&qуот;.

„Браћа Италије није фашистичка партија, али је идеолошки наследник пост-фашистичке традиције&qуот;, каже новинар Паоло Берици.

Екстремистичке групе осећају да су тиме легитимизоване, додаје Берици.

Браћа Италије се котирају високо у испитивањима јавног мњења за европске изборе, далеко изнад било које друге италијанске партије.

Ако, као што је очекивано, њена групација европских десничара буде остварила убедљив успех на изборима, она ће учврстити политичку доминацију у Италији и положај водеће личности за друге десничарске и ултрадесничарске политичаре који имају амбиције да предводе властите земље.

Њени критичари указују на чињеницу да никада себе није директно назвала „антифашисткињом&qуот;.

• Италија се повлачи из кинеске иницијативе Појас и пут
• Италија ће градити мигрантске центре у Албанији
• Италија увела ванредно стање како би се изборила са приливом миграната

Али Никола Прокачини, посланик Европског парламента за Браћу Италије и један од најстаријих политичких савезника Ђорђе Мелони, инсистира да постоји ваљан разлог за то.

„Бити антифашиста током фашизма био је веома храбар чин, за слободу и демократију.

„Али бити антифашиста током демократије је понекад подразумевало насиље и много убијених младих студената&qуот;, каже он, говорећи о често крвавим окршајима екстремистичких група и убиствима у италијанским поратним годинама.

Он инсистира да је она одувек осуђивала фашизам, али прекорева оно што назива „опседнутошћу&qуот; тим изразом, за који тврди да га левица потеже да би ширила страх пред изборе.

То категорички негирају противници из места као што је Болоња, историјско срце антифашизма.

На зиду градске куће су црно-беле фотографије и имена оних који су погинули бранећи Болоњу од фашизма током грађанског рата 1943-1945.

Поред ње је још један споменик, у част 85 жртава најгорег италијанског терористичког напада у историји: бомбашког напада на железничку станицу у овом граду који су 1980. године извршили неофашисти.

Емили Кленси, заменица градоначелника Болоње, каже да је борба против фашизма и даље изузетно важна.

„Крајња десница, не само у Италији, већ и широм света, покушава да пронађе жртвеног јарца за недаће људи нападајући странце или мигранте&qуот;, каже она.

Постоје сличности са раним данима фашизма, додаје она, указујући на „нападе на слободу штампе, цензуру, слободу ЛГБТ заједнице и нападе на слободу жена да одлуче шта смеју да раде са властитим телима.&qуот;

Питам је да ли она и њена страна губе од крајње деснице, која тренутно остварује напредак широм света.

„Мислим да је то текућа борба, нисмо је изгубили, али дефинитивно морамо да се ујединимо и не узимамо здраво за готово оно што се дешава&qуот;, одговара.

А шта је са фашистичким поздравом који се и даље редовно исказује на демонстрацијама?

„Невероватно је да се то дешава и да се оно што треба да се доживљава као злочин апологије фашизма ублажава као пука носталгија или посвета.

„Не указујемо на озбиљност тих епизода као што би требало&qуот;, каже Кленси.

• Виторио Поцо: Прича о светском фудбалском шампиону и мрачној сенци италијанског фашизма
• Фарбом на уметност и историју: Ко су климатски активисти италијанског покрета Последња генерација
• Састанак са председником трајао 11 минута: Пао договор - Италија добија нову, десничарску владу

Међутим, Никола Прокачини, посланик Европског парламента, сматра да би забрањивање поздрава било „сулудо&qуот;, додавши да то није позив на поновно увођење фашизма, већ историјски поздрав који потиче из Старог Рима - мада га је касније присвојио фашистички режим.

„То је култура отказивања коју ми не подржавамо.&qуот;

И тако симболи настављају да живе као и веровање међу некима да је утврђеном наративу потребна прерада.

У Предапију, родном месту Бенита Мусолинија, сваке године се одржава нека врста ходочашћа, на годишњицу његове смрти, када учесници са војним береткама на главама и црвеним ружама у рукама посећују његов гроб.

Сузана Кортиновис, једна од ожалошћених, хвали Мусолинија зато што је увео социјално осигурање и исплате породиљама.

„Ако ми кажете да то што сам мајка, хришћанка и пореска обвезница - значи и да сам фашиста, е онда да, јесам фашиста&qуот;, каже она.

„И поздрављам, на свој римски начин, мог једног и јединог шефа државе&qуот;, додаје.

Многе земље имају носталгичаре, ревизионисте и теоретичаре завере, а Италија ту није изузетак.

Број следбеника Дучеа можда није велик, али постоји укрштање међу Мусолинијевим пропагандистима и савременим неофашистима.

У друштву које и даље толерише такве идеје, призоре и уверења, питање је колико се то заправо нормализује - у време кад се десничарске партије другде у Европи угледају на Италију за пример.

„Фашисти су одувек гајили жељу за осветом&qуот;, каже новинар Паоло Берици.

„И они кажу: 'У реду, вратићемо се на власт, нисмо мртви, нисмо нестали.' Они желе да се освете за историју&qуот;, закључује.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.08.2024)