Избори за Европски парламент 2024: Шта гласање у ЕУ доноси Србији и Балкану

Оволетошње Европско првенство у фудбалу има политичку увертиру: изборе за Европски парламент, али се за њу земље Балкана - нису квалификовале.

Док политички потреси одзвањају Европом, па се због пораза владајућих распуштају национални парламенти попут француског или падају владе попут белгијске, земље кандидати морају да сачекају да се прашина мало слегне.

„Тешко је очекивати да ће се нешто преко ноћи променити јер је потребно време да се формирају европске институције, али ће бити јако важно ко ће у будућој Европској комисији преузети ресор проширења.

„Досадашњи комесар Оливер Вархељи је имао изразито снажан мађарски интерес у овом делу Европе, па би било интересантно видети да ресор преузме представник чланице која није директно укључена&qуот;, каже Вишеслав Раос, професор загребачког Факултета политичких наука за ББЦ на српском.

Он додаје да је „прича 'више Европе' помало изгубила, што се види по поразу председника Емануела Макрона&qуот;, чија је странка у Француској доживела дебакл.

Са посебном пажњом, избори су праћени у земљама са којима ЕУ преговара о чланству: Црној Гори, Србији, Албанији и Северној Македонији; кандидатима: Босни и Херцеговини, Грузији, Молдавији и Украјини, као и Косову, кандидату за чланство у ЕУ.

• ЕУ избори: Тежак пораз за Шолца и Макрона - излазне анкете
• Зашто су европски избори важни и како функционишу
• Европски леви центар има проблема да задржи навалу деснице

На изборима за Европски парламент, међу 720 посланика највише ће бити оних из групације десног центра, конзервативних политичких странака.

У појединим чланицама, попут Немачке, Аустрије или Француске, добар резултат оствариле су и странке екстремне деснице.

Нешто је другачија слика на северу Европе, у Скандинавији, где су задовољније социјалдемократске и зелене странке.

Мења ли се политика европског проширења?

Листи на којој је био Милорад Пуповац, политички представник Срба у Хрватској, мандат у Европском парламенту измакао је за око хиљаду гласова.

У изборној вечери, додатне бриге ће му на лице донети питање да ли ће нова европска политичка гарнитура другачије гледати на проширење ка Балкану.

„Ова тренутна и привремена слика на Балкану представља оно што Европа не би желела да буде, а истовремено би и могла да постане.

„Било би веома лоше уколико овај сазив парламента не би одлучније одмрзнуо процес проширења, иако је јасно да би постојећа правила тешко била доследно примењена на све у 'европском остатку', а посебно оно да онај ко уђе први, не блокира наредне&qуот;, каже он у разговору за ББЦ на српском.

Кључне одлуке, а оне о проширењу Уније спадају у такве, у Бриселу се доносе сагласношћу свих чланица, што је понекад мукотрпан и дуготрајан процес који отвара могућност да једна или неколико земаља блокирају одлуку свих других.

Такве ситуације највише пута искусила је Северна Македонија, чији је европски пут најпре зауставила Грчка због неслагања са претходним именом земље, а потом и Бугарска, због питања идентитета и језика.

Ипак, ови механизми неће бити лако промењени.

„Поједине веће чланице, попут Немачке, заговарају да се изврши реформа којом се не би тражио консензус, већ већина у питањима попут проширења.

„То је нешто што мањим земљама није баш прихватљиво, без обзира на страначку припадност&qуот;, закључује професор Раос.

'Овај сазив може одлучивати о рату и миру'

Пуповац каже да су избори у Европи одржани у никад изазовнијем времену на континенту, док је „Европа пред серијом ратова, од којих се онај у Украјини води на њеном тлу&qуот;.

„Велика је опасност да би овај сазив парламента у мандату могао да одлучује о питањима рата и мира, а та тема је била потпуно одсутна у кампањама странака.&qуот;

Причале странке о рату или не, и на овим изборима важну улогу играло је питање страхова - рационалних, али и ирационалних.

„До сада су сарађивали умерени са левог и десног центра, уз либерале као корективни фактор раста.

„Али сада је ту нови рељеф европске, али и хрватске политике, настао као резултат страха, као и организованих кампања верских институција, невладиних организација, општих трендова на Западу&qуот;, каже председник Самосталне демократске српске странке (СДСС).

Пуповчева странка на недавним парламентарним изборима освојила је мандате који припадају српској заједници, али се после више од деценије није нашла у владајућој већини досадашњих партнера из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) премијера Андреја Пленковића.

ХДЗ је прихватио услов нових учесника у власти, десничарског Домовинског покрета, да у већини не буду представници СДСС-а.

И на изборима за Европски парламент, најбољи резултат у Хрватској остварио је ХДЗ, освојивши шест од дванаест мандата.

Четири су припала највећој опозиционој Социјалдемократској партији (СДП), а по један Домовинском покрету и зелено-левој партији Можемо.

„Главна тема у Хрватској била је ко може да успешније привуче новце из европских фондова, а у сенци су остале теме које су доминирале у остатку Уније - зелене транзиције, Украјине, проширења, миграције&qуот;, каже Вишеслав Раос са загребачког Факултета политичких наука.

Ипак, он закључује да је у Хрватској „победио политички мејнстрим, што није случај у свим земљама Европе&qуот;, где су добре резултате оствариле нове или антисистемске странке.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Случај Хрватска: Шта кад на изборе изађе 21 одсто гласача

Хрватска је у Европску унију ушла 1. јула 2013. године и од тада одржала четири гласања за представнике у Европском парламенту.

Ни на једним изборима излазност није била велика: 2013. године гласало је само 20,8 одсто бирача, 2014. године гласало је 25,2 одсто, 2019. године нешто већих 29,8 одсто.

Таман када се помислило да ће број оних који су гласали наставити да расте, 2024. године на биралишта је изашло 21,3 одсто гласача, што Хрватску оставља при самом дну европске лествице излазности на изборе.

„Чудно је да елите у Хрватској већ више од десет година нису успеле да искомунцирају важност европских избора.

„Ипак, и странке и бирачи су се помало уморили, кандидатуре на различитим изборима су се дуплирале, па је било јасно да је тешко пратити овај темпо&qуот;, упозорава на феномен „суперизборне године&qуот; политиколог Раос.

Бирачи у Хрватској у априлу су гласали на парламентарним изборима, а до краја године чекају их и председнички избори.

И Милорад Пуповац упозорава да је ниска излазност одговорност оних који „управљају свешћу и будношћу грађана&qуот;.

„Ентузијазам према Европској унији се већ неко време изгубио, а ту је и превише негативних порука према ЕУ, негативних порука према људима на власти у Хрватској који се идентификују са ЕУ, попут премијера Пленковића.

„Објективно, није било довољно информација да се избори уопште одржавају, па грађани нису имали довољно сазнања - медији су бирали потпуно другачије теме.&qуот;

Чак и за младе гласаче, информације су проблем.

Антонио Сечак, 23-годишњак из Осијека, каже да европску политику прати само када се покрену велике теме.

„Политичари покушавају да се обрате свима, али све је то на идеолошком нивоу: да ли смо конзервативни и важне су нам неке традиционалне вредности, или смо либералнији, па се залажемо за права свих.

„Нико не зна да понуди информације које нас треба да подстакну да гласамо за некога и мислимо да ће нам конкретно бити боље.&qуот;

Његов пријатељ, 25-годишњи Домагој Сабо, каже да су европска питања тако и даље далеко од становника земље која је постала део ЕУ пре више од једне деценије.

„Причам са пријатељима о политици, али много више о националној или локалној, не нешто много о европској.

„Можда би ваљало да нам боље објасне какав би утицај европска политика имала на сваког појединца у малој земљи попут наше.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.10.2024)