Naučnici otkrili koji deo mozga je kriv za paranoju

Međutim, u krajnjem slučaju, pogrešno ili preterano verovanje u zle namere drugih mogu nas društveno izolovati i oduzeti sposobnost da održavamo zdrave odnose u privatnom, ali i u profesionalnom životu. Često definisana kao iracionalan ili prenaglašen osećaj zabrinutosti, kod paranoje je važno da ljudska sposobnost da se zadrži pribranost i racionalnost u haotičnom okruženju ostane "na snazi". Da bi bolje razumeli zašto je kod nekih ljudi osećaj paranoje češći, tim