Rusija i Ukrajina: Moskva optužuje Vašington za najnoviji napad na Krimu i upozorava na posledice

Rusija optužuje Ameriku zbog ukrajinskog raketnog napada na luku Sevastopolj, na poluostrvu Krim, gde je, kako tvrde, tamošnji zvaničnici poginulo četvoro ljudi, među kojima i dvoje dece.

Iz Moskve poručuju da će „biti posledica".

U napadu je ranjeno i oko 150 ljudi, kada su ostaci projektila pali na obližnju plažu.

Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su Ukrajinci koristili rakete većeg dometa - ATACMS, koje im već godinu dana isporučuju Amerikanci.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, nazvao je napad „varvarskim" i optužio Ameriku za „ubijanje ruske dece".

Podsetio je na nedavno obećanje ruskog predsednika Vladimira Putina da će ciljati zemlje koje Ukrajini isporučuju oružje.

• Može li zapadno oružje i gađanje ciljeva u Rusiji pomoći Ukrajini da preokrene tok rata
• Putin: „I Rusija može da dostavi oružje drugim zemljama za napad na Zapad"
• Amerika u tajnosti isporučuje Ukrajini rakete dugog dometa

Moskva je saopštila da su ljudi stradali usled ruševina koje su padale, pošto je njena protivvazdušna odbrana na Krimu presrela pet ukrajinskih projektila napunjenih kasetnim bojevim glavama.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da je Krim legitimna meta.

„Krim je veliki vojni kamp i ima stotine direktnih vojnih ciljeva, a Rusi licemerno žrtvuju sopstvene civile", izjavio je Mihail Podoljak, savetnik Vladimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Na snimcima ruske državne televizije vidi se kako ljudi beže sa plaže u oblasti Učkujevke, pod kišom fragmenata oborenih projektila.

Neke povređene odnosili su na ležaljkama za plažu.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u nedelju da su sve rakete projektovali američki stručnjaci i da se njima upravljalo američkim satelitima.

Amerika isporučuje ATACMS više od godinu dana.

Rakete daju mogućnost Kijevu da gađa ciljeve udaljene i do 300 kilometara.

Moskva je anektirala poluostrvo Krim 2014. godine, ali ga samo nekoliko zemalja priznaje kao rusku teritoriju.

Peskov je novinarima u Moskvi u ponedeljak, 24. juna, rekao da je „ne može da prođe bez posledica direktna umešanost Amerike, usled čega ginu ruski civili".

„Vreme će pokazati šta će biti", dodao je.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u ponedeljak pozvalo američku ambasadorku Lin Trejsi povodom napada na Sevastopolj, pre nego što je objavilo saopštenje u kojem optužuje SAD za umešanost u „zverstvu", poručujući da „neće proći nekažnjeno".

Moskva je više puta pretila da će ciljati zemlje koje Ukrajini isporučuju oružje, tvrdeći da je reč o legitimnim vojnim ciljevima.

„Mi veoma dobro vidimo ko stoji iza svega.

„Putin je prošle nedelje govorio o tome ko gađa mete ovim apsolutno tehnološki složenim raketama, ko omogućuje njihovo lansiranje. To nisu Ukrajinci", rekao je portparol Kremlja.

Ruski predsednik je ranije kritikovao odluku pojedinih zapadnih zemalja, među kojima su Amerika, Velika Britanija i Nemačka, da dozvole Ukrajini da njihovim oružjem gađa mete unutar Rusije.

„Ako neko misli da je moguće isporučiti takvo oružje u ratno područje kako bi se napala naša teritorija i nama napravio problem, zašto mi nemamo pravo da isporučimo istu vrstu oružja delovima sveta iz kojih će biti napadani osetljivi objekti tih (zapadnih) država.

„To jest, odgovor može biti asimetričan. Razmislićemo o tome", poručio je Putin.

Misija Ujedinjenih nacija koja prati ljudska prava u Ukrajini kaže da je najmanje 10.000 civila ubijeno od početka ruska invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Zvaničnici kažu da je stvarna brojka verovatno daleko veća.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.25.2024)