„Или си на страни провалника и насилника, или си на страни онога који се брани. Нема ту никаквог ’али’“ – Миљенко Јерговић за Недељник

У оба је јасно означен насилник, само што је у овом новијем, макар у центрима моћи, тај насилник „наш“, па му је много тога дозвољено. Је ли то лицемерје, расизам или су нам се само чула навикла на жртве? Оно што ме у та два рата озбиљно брине управо је – расизам. Или шовинизам, у најширем културолошком смислу ријечи. Најприје да нешто разјаснимо: ни у Украјини, ни у Израелу и Гази није ријеч о нечему око чега бисмо се могли ни требали навијачки опредјељивати.