Ostavi suze za kraj: Čovek koji se plaši svog odraza

„Ljubomoran sam na sve čija lepota ne umire. Ljubomoran sam i na portret koji si mi naslikao. Zašto na njemu mora da se vidi sve ono što moram da izgubim? Svaki sekund koji neumitno prođe oduzima deo mene i daje ga portretu, Oh, kad bi samo postojao neki drugi način, kada bi samo portret nekako mogao da se promeni a ja zauvek ostanem onakav kakav sam sad. Zašto si ga uopšte i naslikao? Pogledaj samo kako mi se ruga!“ Vrele suze tada su mu preplavile oči, nakon čega