Kako vratiti tela iz zone smrti Himalaja

Čiring Džangbu Šerpa ne može da zaboravi mrtvo telo pronađeno svega nekoliko metara od vrha Locea nakon što ga je video prvi put pre više od decenije.

Ovaj Nepalac je radio kao vodič nemačkog alpiniste koji je želeo da se popne na četvrtu najvišu planinu na svetu u maju 2012. godine.

Telo im je blokiralo put - i oni su verovali da je to češki planinar koji je poginuo blizu vrha svega nekoliko dana ranije.

Šerpu je zanimalo zašto je češki alpinista umro kad je bio toliko blizu vrha.

• Otapanje glečera rešilo misteriju nestanka stotina ljudi
• Tragična priča o najslavnijem mrtvom telu na Mont Everestu
• „Popeli su se kao obična ljudska bića, a spustili se kao svetski heroji“

Primetio je da mu jedna rukavica nedostaje.

„Gola šaka je mogla da se oklizne sa konopca", kaže on.

„Možda je poginuo nakon što je izgubio ravnotežu i razbio se o stene."

Telo je ostalo na istom tom mestu i svaki planinar koji se peo uz Loce naišao bi na njega.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Šerpa nije ni sanjao da će odlaziti po to telo 12 godina kasnije, kad je 46-godišnjak postao deo tima, koji se sastojao od 12 pripadnika vojske i 18 šerpasa, koji je angažovala nepalska vojska da počisti Himalaje.

Nepalska vlada je prvi put pokrenula kampanju čišćenja 2019. godine, a uklanjala je tela i u prošlosti.

Ove godine su vlasti prvi put zacrtale sebi cilj da vrate pet tela sa visine iznad 8.000 metara, poznate kao „zona smrti".

Uspele su po prvi put da vrate četiri tela iz zone smrti.

Jedan skelet i jedanaest tona smeća uklonjeni su sa manjih visina posle 54-dnevne operacije koja je bila okončana 5. juna.

„Nepal je izašao na loš glas zbog smeća i mrtvih tela koji zagađuju Himalaje na ogromnom nivou", kaže za nepalski BBC major Aditja Karki, lider ovogodišnje operacije.

Cilj kampanje takođe je i da pojača bezbednost alpinista, kaže major Karki, jer su mnogi od njih bili zaprepašćeni prizorom mrtvih tela.

Prošle godine jedan planinar nije mogao da se pomeri pola sata nakon što je video mrtvo telo na putu do Mont Everesta.

Bilo je više od 300 smrti u regionu Everesta otkako je počela da se vodi evidencija o planiranju pre jednog veka, a mnoga od tih tela ostala su na istom mestu.

Ali broj smrti se u međuvremenu samo gomilao: osam ljudi poginulo je do sada ove godine; a 18 njih je umrlo 2023. godine, prema nepalskom Ministarstvu za turizam.

Troškovi i poteškoće

Mnogi ne mogu da priušte da vrate mrtva tela njihovih članova porodice.

Čak i ako imaju finansijska sredstva za to, većina privatnih kompanija odbija da pomogne da se vrate tela iz zone smrti zato što je to suviše opasno.

Vojska je ove godine izdvojila pet miliona rupija (37.400 američkih dolara) da povrati samo jedno telo.

Dvanaest ljudi je potrebno da bi se spustilo jedno telo sa visine od 8.000 metara, od kojih su svakom potrebne četiri boce sa kiseonikom.

Jedna boca sa kiseonikom košta više od 400 dolara, što znači da je potrebno 20.000 dolara samo za kiseonik.

Svake godine postoji prozor od svega petnaestak dana tokom kog alpinisti mogu da se popnu na 8.000 metara i spuste odatle, jer se vetrovi uspore tokom tranzicije između ciklusa vetrova.

U zoni smrti, brzina vetra često premašuje 100 kilometara na sat.

Nakon lociranja tela, tim je uglavnom radio po noći zato što nisu želeli da uznemiravaju druge planinare.

U regionu Everesta, koji se sastoji i od Locea i od Nupcea, postoje samo jedne jedine merdevine i jedan konopac kojim ljudi mogu da se popnu ili spuste.

„Veoma je teško spustiti tela iz zone smrti", kaže Šerpa.

„Povraćao sam kiselkastu tečnost mnogo puta. Drugi su neprestano kašljali ili dobijali glavobolje zato što smo provodili sate i sate na veoma velikoj nadmorskoj visini."

Na 8.000 metara, čak i izdržljivi šerpasi mogu da nose do 25 kilograma, što je manje od 30 odsto od njihovih kapaciteta na manjim nadmorskim visinama.

Tim je opstajao na malo vode, čokoladi i satuu, mešavini leblebija, ječma i pšeničnog brašna zato što moraju da smanje težinu tovara koji nose.

Telo blizu vrha Locea, koji je visok 8.516 metara, bilo je bezbojno od izloženosti suncu i snegu 12 godina.

Neki delovi tela su pocrneli, dok su neki drugi pobeleli.

Pola tela bilo je prekriveno snegom, kaže Šerpa.

Četiri tela su pronađena u istom položaju kao i u vreme smrti.

Zbog zamrznutog stanja nisu mogla da im se pomeraju udovi, što je dodatno otežavalo transport.

Nepalski zakon navodi da sva tela moraju da ostanu u najboljem mogućem stanju pre nego što se vrate vlastima - bilo kakvo oštećenje može za posledicu da ima stroge kazne.

Nemoguće je gurati tela otpozadi ili ih vući spreda kao u ravnici.

Stoga je osmišljen sistem vezivanja konopcima da bi se tela postepeno spuštala.

Ponekad bi se tela zaglavljivala u grebenima, a njihovo ponovno izvlačenje bio je naporan posao.

Bila su potrebna neprekidna 24 sata da bi se telo koje je navodno pripadalo češkom planinaru prenelo do najbližeg kampa, koji se nalazi na samo 3,5 kilometra odatle, ispričao je Šerpa.

Tim je proveo još 13 sati da bi telo spustio do još jednog nižeg kampa.

Tela su preneta u glavni grad Katmandu helikopterom, ali je ekipa bila zaglavljena u gradu Namčeu pet dana zbog loših vremenskih prilika.

Tim je stigao bezbedno u Katmandu 4. juna.

Četiri tela i skelet sada se čuvaju u bolnici u Katmanduu.

Na njima se vrše različiti testovi da bi se identifikovala.

Šerpaski alpinisti i vodiči vodili su evidenciju o lokacijama i mogućim identitetima nekih od tela, tako da su pružili potencijalne informacije o njima.

Oni veruju da sva tela pripadaju strancima, ali vlada to još nije zvanično potvrdila.

Oko 100 šerpasa je poginulo na Himalajima otkako se vodi evidencija, tako da su mnoge porodice čekale godinama da izvedu poslednje budističke rituale za svoje najmilije.

Vlasti su rekle da će zakopati tela ako niko ne dođe po njih tri meseca nakon identifikacije - bez obzira na to da li tela pripadaju strancima ili Nepalcima.

Šerpa se prvi put popeo na Himalaje u 20. godini.

U svojoj karijeri, popeo se na Everest tri puta i na Loce pet puta.

„Planinari su se proslavili penjanjem. Himalaji su nam pružili mnogo mogućnosti", kaže on.

„Radeći ovaj specijalni posao vraćanja mrtvih tela, došlo je moje vreme da se odužim Velikim Himalajima."

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.04.2024)