Од књига до друштвених мрежа: Како су туга и меланхолија постала виралне

Машна у коси, књига у рукама, а у ушима слушалице у којима одзвања меланхолична поп мелодија.

Овако Милица Бранковић, студенткиња књижевности из Крагујевца, најчешће проводи слободно време.

Она је инспирисана трендом тужних девојака (сад гирл цоре), изазовом који се проширио на друштвеним мрежама.

Карактерише га нежна естетика, пастелне боје и цветни мотиви на одећи, машне, корсети и свећњаци, писање дневника, али и туга као неизоставни додатак.

Милица није једина, јер је #СадГирлТренд хештег на ТикТоку употребљен више од 96 милиона пута.

Кориснице се снимају препричавајући шта им се лоше догодило у току дана и зашто су тужне, али постављају и видео снимке на којима опонашају ова осећања.

• Инстаграм друштвена мрежа број један међу децом
• Да ли су миленијалци стварно нарциси
• Изазов о Римском царству преплавио ТикТок, популаран и на Балкану

Ипак, улепшавање сопствене патње има много дужу историју, сматра Фредрика Теландерсон, истраживачица са универзитета Лунд у Шведској.

„Иако може изгледати да је овај тренд нешто сасвим ново и једноставно, начин на који се посматрају женска афективна стања није везан за појаву интернета.

„Кроз друштвене и културне представе дуго се градио и трансформисао мит о женској патњи и лудилу&qуот;, каже ауторка студије Медији 21. века и ментално здравље жена (21ст Центури Медиа анд Фемале Ментал Хеалтх), за ББЦ на српском.

Како је опонашање патње постало вирално?

Милица је од пубертета била тиха, повучена и, како каже, „превише емотивна&qуот;.

Писала је дневнике који су били „прилично патетични&qуот;.

„Романтизација туге ми помаже да преживим када осетим да ми постаје тешко у животу или кад психички нисам баш најбоље&qуот;, каже она

Фредрика Теландерсон објашњава да се туга и свест о менталном здрављу налазе на „сваком углу&qуот; медијског пејзажа 2020-их.

„Сервис за стримовање музике Спотифај нуди широк спектар листа песама прилагођених тужним расположењима&qуот;, додаје она.

Појавио се и нови начин шминкања: замрљани ајлајнер и маскара који опонашају излед шминке размазане од плакања (цриинг гирл макеуп).

„Различити микро-трендови на друштвеним мрежама, у виду несагледиво много поткатегорија, захватају и једно тако дубоко филозофско осећање као што је меланхолија&qуот;, каже Лука Бешлагић, професор на Факултету за медије и комуникацију.

„Она је предмет бројних естетских трендова који, кроз оптику и најразличитије ретро и актуелне стилове из популарне културе, романтизују и естетизују осећања туге, беспомоћности, анксиозности&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Поп култура и меланхолија

Када је била у осмом разреду основне школе, Милица је на друштвеној мрежи Тамблр (Тумблр) открила читав нови свет.

„Тамо ме је дочекала заједница тинејџера сличних мени, али и много садржаја, попут књига, филмова и музике, са којима сам могла да се поистоветим&qуот;, каже смеђокоса девојка.

Открила је певачице попут Лане Дел Реј, Мелани Мартнез, Марина анд тхе Диамондс, познате по спорим поп и инди тоновима и текстовима који говоре о патњи, токсичним романтичним односима, али и усамљености.

Тамблр (Тумблр) је била прва друштвена мрежа где су младе девојке постављале уређене слике и јавно говориле колико су тужне, делиле проблеме, откривале терапије које користе за побољшање менталног здравља и тако слале поруку да се не стиде, него и уживају у сопственој патњи, објашњава Теландерсон.

Све су оне тежиле да буду „лепе, младе, али и тужне&qуот;.

Уколико бисмо се осврнули на објашњење које долази из психоанализе, меланхолија је осећање жаљења за изгубљеним објектом који, парадоксално, можда никада није ни постојао, каже Бешлагић.

На интернету су посебно заступљене представе женске меланхолије које, иако могу потицати из богате историје уметности, много више дугују савременој популарној култури - филмовима, ТВ серијама, видео играма, моди, али и стриповима, указује он.

'Бајка која те подсећа да ниси сам'

Америчка певачица Лана Дел Реј је међу првима покренула талас 'тужних девојака', сматра Теландерсон.

Тихи тонови и „сањарење о смрти&qуот; било је осликано у спорим сепија снимцима њених спотова, бисерним огрлицама и стиховима који освешћују патњу.

Ива Лоренс, кантауторка из Србије, објашњава да је и на њену музику утицала управо ова певачица.

„Поп музика често личи на бајку, помало је наивна, а људи се са текстом лако поистовете.

„Тај жанр служи да се не осетиш као да си сам. Некада сам правила песме поред којих сам желела да се осетим тужно и то поделим са неким&qуот;, каже Лоренс за ББЦ на српском.

Сопствене песме види као „музичке дневнике&qуот;.

„Оно што ме мучи, поделим са људима кроз мелодије, и на тај начин помогнем и њима, али и себи&qуот;, објашњава она.

хттпс://иоуту.бе/иунгХксП1Аи0?си=Е6ксТкдЗУбqБ01Оап

Када се појавила прва тужна девојка?

Чини се да корени ових интернет опсесија сежу чак до почетка 17. века и једне од најпрепознатљивијих књижевних јунакиња, Офелије.

Трагична личност Шекспирове драме Хамлет вековима је била један од најпопуларнијих архетипова женске туге у западној култури, наводи се у раду Ивана Видића Репрезентација тужних женских субјеката у песмама Силвије Плат, Лане Дел Реј и Марине енд д Дајмандс.

Офелија је заљубљена у Хамлета, а пошто сазна да јој је убио оца, изгуби разум и утопи се у реци.

Појачан осећај њене туге остварен је кроз мотив цвећа којим Офелија прави венчиће и кити друге ликове у драми, а и доприноси појму нежне девојке, пише Видић.

„Неурастенија (живчана растројеност), хистерија, шизофренија, депресија - ментална нестабилност у култури је сматрана типичним женским проблемом без научног утемељења.

„Та нестабилна жена постоји и данас у лику тужне девојке популаризоване на друштвеним мрежама.&qуот;

Раније позната као девојка у невољи, ожалошћена удовица и истраумирана јунакиња, „тужна девојка се једноставно може дефинисати као особа обележена женском траумом, сломљеним срцем и туробним понашањем&qуот;, пише он.

Лепе чак и кад умиру

Женска и мушка смрт су у књижевности и уметности различито приказиване.

Мушкарци се често убијају оружјем, док жене чувају целовитост тела, не би ли остале лепе и кад умиру, пише Констанца Берго са Универзитета у Нотингему у раду Поетика женске смрти.

Оне умиру тихо и неприметно, као колатералне жртве друштвених сила и процеса који надилазе њихову снагу, објашњава Владислава Гордић Петковић, професорка са Филозофског факултета у Новом Саду.

Третиране су као „неважне и споредне&qуот;, а често су „инструментализоване, фатализоване и демонизоване&qуот;, каже за ББЦ на српском.

„Шекспирове јунакиње по правилу имају много мање стихова него његови јунаци.&qуот;

Туга као побуна

Милица Бранковић верује да јој је интернет тренд тужне девојке помогао да се осећа сигурније.

„Некад мислим да од превелике количине дневних обавеза немамо времена за сопствена осећања.

„Чини ми се да је меланхолија некад била допустљива, док је данас попут луксуза&qуот;, сматра она.

Теландерсон оцењује да се ради о „врсти протеста&qуот;.

„У питању је одговор на сталну позитивност и добро расположење које нам је наметнуто, јер су људи постали уморни од тога да морају да буду срећни.

„Са једне стране имамо снажне, активне и борбене жене присутне у медијима, које се представљају као једини начин на који можете да постојите као жена, а са друге, уморне девојке, које се другим трендом штите од оваквог наратива&qуот;, закључује.

'У сопственом филму'

Милица Бранковић се некад осећа као главна јунакиња филма или књиге.

„Не увек, само кад сам добро расположена&qуот;, додаје уз осмех.

„Тада се снимам како читам књигу, учим и то ми помаже да лакше обавим свакодневне обавезе, које су ми иначе напорне&qуот;.

На друштвеним мрежама се шири још један изазов - синдром главног јунака, а хештег МаинЦхарацхтерСиндроме на ТикТоку употребљен је више од е 51 милиона пута.

Људи се понашају као да су главни ликови у измаштаној верзији сопственог живота, бележећи камером телефона улепшани делић стварности.

Ова појава може бити оснажујућа, и ствара осећај да смо важни, објашњава Фил Рид, професор психологије на Универзитет Свонси у Велсу.

Ипак, уколико се предалеко оде у романтизацији стварности, она се изобличава, а може се развити и анксиозност, каже за ББЦ на српском.

„Синдром главног лика има тенденцију да буде везан за различите облике нарцизма.

„Нису ни сви главни ликови моћни, па људи са рањивим нарцизмом (снажном потребом за пажњом), понекад могу усвојити наратив жртве&qуот;, сматра Рид.

Објаве на интернету нису право искуство, упозорава он.

„То није окружење у коме се живи живот, и није више 'стварни живот' од речи које видимо папиру&qуот;.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.06.2024)