ПОГЛЕД СА МИШЕЛУКА: Небо изнада "аласа"
РТВ 07.07.2024 | РТВ (Илија Туцић)
НОВИ САД - Ни у својим шездесетим Петар Чех није сматрао да треба да мења своје навике. Уосталом, оне су му биле једино што је у животу сматрао истински својим. Она које се посебно држао и од које није одступао без обзира на доба године, било је извођење патуљастог шнауцера Пинчија у вечерњу шетњу. Лењо би му, сваке вечери, везивао поводац око врата и полазио са њим. Сат времена. Ни минут краће или дуже. Из Вишњићеве улице до Моста слободе и назад.
Тако је било и оне децембарске вечери, у којој је пао први снег. Изашао је из стана без јављања. Кваку на вратима намерно није поправљао, јер би му изостанак њене шкрипе и потмулог треска створио осећај да на изласку треба да се огласи макар једним: „Онда ништа... изашао сам!” Овако је само нагло отпуштао кваку из руке, а она би својим гласањем послала поруку о његовом одласку. Наредних сат времена били су трећи чин уходане представе која се звала „Живот
