Избори у Француској: Без апсолутне већине, левица у вођству, екстремна десница ограничена

У другом кругу ванредних парламентарних избора у Француској највише гласова је данас добила левичарска коалиција Нови народни фронт, по првим проценама излазних анкета, испред табора председника Емануела Макрона (Еммануел Мацрон) и екстремне деснице, тако да ниједан блок неће имати апсолутну већину за самосталну владавину.

Данас се гласало за 501 посланичко место у Народној скупштини Француске која има 577 посланика. У првом кругу је 30. јуна изабрано само 76 посланика.

Екстремно десничарска странка Национално окупљање улази у Парламент са до сада највећим бројем посланика (између 115 и 155), али остаје далеко од преузимања власти, бележец́и разочаравајуц́и резултат у поређењу са продором у првом кругу пре седам дана.

Са 172 до 215 посланика према првим проценама института за испитивање јавног мњења, леви савез Новог народног фронта, који чине странке које се не слажу око низа питања, изненада постаје водец́а политичка снага у земљи.

Месец дана после распуштања Парламента, Макрон и његова табор Заједно, имаће од 150 до 180 посланика, а имали су 250 на парламентарним изборима у јуну 2022.

Одзив бирача био је  око 67 одсто, што је највећа излазност од 1981. године.

За сада није познато како ће бити састављена нова влада.

Премијер неће сигурно бити лидер Националног окупљања Жордан Бардела (Јордан Барделла) који је раније помињао да ће бити премијер у случају апсолутне већине. Тај сценарио би отворио пут за лидерку екстремне деснице Марин Ле Пен (Марине) да евентуално победи на председничким изборима 2027. године.

Многа питања се отварају у Француској, земљи стубу Европске уније, уроњеној у непознато, без извесности о будуц́ој влади три недеље пре отварања Олимпијских игара.

Питања су да ли ц́е левичарске странке и Макронов табор нац́и политички договор; Какво место ће заузети радикална левица и њен лидер Жан Лик Меланшон (Јеан-Луц Меленецхон); а поставља се и питање стратегије десничарске странке Републиканци после избацивања лидера Ерика Сиотија (Ериц Циоти) и освајања од 57 до 67 посланичких места.

Три недеље пре отварања Олимпијских игара, које ц́е Француску ставити у центар пажње света, она би, под условом да се постигне консензус, могла да крене ка техничкој влади, попут оне која је спасла Италију од дужничке кризе 2011.

У нејасним условима Емануел Макрон би такође могао бити наведен да одуговлачис одлуком о томе шта даље, а садашњи премијер Габријел Атал (Габриел Аттал) се изјаснио да је спреман да "обезбеди континуитет државе колико год је потребно".

(Бета, 07.07.2024)