Ђоговић: Отварање рудника литијума је, пре свега еколошко, па економско питање
Економиста Саша Ђоговић изјавио је данас да је реализација пројекта "Јадар" о експлоатацији литијума код Лознице еколошко питање, број један.
Он је за Бету рекао да не зна шта је министар финансија Синиша Мали рачунао када је рекао да би Србија од експлоатације литијума и фабрике батерија повећала бруто домаћи производ (БДП) између десет и 12 милијарди евра, уз 20.000 радних места.
"Ефекти отварања рудника литијума би свакако били већи од пропратних делатности него од самог рударења те сировине и рудне ренте од три одсто", рекао је Ђоговић који је и уредник часописа Стратео.
Истакао је да пре свега треба утврдити какве би биле последице по животну средину од ископавања литијума, у околини Лознице, колики је ризик за подземне воде, земљиште, ваздух.
Ђоговић је навео да би држава морала да ангажује домаће и међународне експерте који би, независно од Рио тинта и његове студије о утицају рудника на животну средину, урадили такође такву студију и упоредили налазе.
Он је рекао да би тек по изради независне студије требало, ако би задовољила еколошке стандарде, прећи на оцену економских ефеката.
"Ако би Рио тинто испунио еколошке стандарде требало би израчунти колики су ефекти од отварања рудника за друштво и посебно по тај регион Јадра. Потом требало би направити компарацију колика би била добит, у односу на рударање од пољопривреде у том региону, уз улагања у системе наводњавања", рекао је Ђоговић.
Он је оценио да би, осим рудне ренте од три одсто, која је директни ефекат, расту бруто домаћег производа допринели и интензивни радови пре отварања рудника, што подразумева и веће запошљавање.
"Верујем да би Рио тинто 'прогутао' и повећање рудне ренте која је сада мала, мада је председник државе Александар Вучић рекао да му није пошло за руком да је повећа", рекао је Ђоговић.
Индиректни ефекти би, према његовим речима били много значајнији од директних ако би се, а власт може да каже да ли ма таквих могућности, довеле компаније које би литијум користиле као сировину за иновативне производе, што би запослило и висококвалификовану радну снагу.
За доношење одлуке о отварању рудника литијума у, како је рекао, "овако подељеном друштву, друштву без дијалога, за шта је одговорна власт, друштву где нико никог не слуша, него су грађани подељени у две навијачке групе, тешко да може да се донесе одлука на зрео, озбиљан начин".
"На крају ће одлука о отварању рудника литијума, вероватно бити донета тако што онај ко има већу подршку 'навијача', а то је онај ко је на власти који има и веће финансијске и медијске и друге ресурсе, вероватно имати и веће шансе да прогура тај пројекат", рекао је Ђоговић.
Власт, како је рекао, последњих месец и по дана интензивно, после завршетка избора, "намеће" одлуку о отварању рудника.
(Бета, 11.07.2024)
