Шолц поздравио америчке ракете дугог домета у Немачкој

Немачки канцелар Олаф Шолц бранио је данас одлуку о распоређивању америчких ракета дугог домета у Немачкој због растућег страховања о новој трци у наоружању и то баш у тој земљи обележеној Хладним ратом. 

"То спада у одвраћање и тиме се гарантује мир. То је потребна и важна одлука донета у добром тренутку", рекао је Шолц на маргини самита НАТО у Вашингтону. 

Бела кућа је јуче објавила да ће САД распоредити од 2026. ново оружје у Немачкој које ће омогућити нападе на већој удаље ности од оне које могу да изведу амерички системи сада позиционирани у Европи.

Ради се о ракетама СМ-6 "земља-ваздух" дугог домета, ракетама Томахавк и хиперсоничним ракетама које су у фази развоја.

У разговору за немачки јавни радио немачки министар одбране Борис Писторијус је поздравио то распоређивање које по њему попуњава велику празнину у одбрамбеном капацитету његове земље. 

Немачка војска нема ракете дугог домета које могу да буду испаљене са тла, већ само крстареће ракете које се испаљују с авиона.

Писторијус је рекао да су те америчке ракете дугог домета привремено решење док Немачка не развије сопствене капацитете. Он је рекао да ће то дати Немачкој време које јој је потребно. 

Ипак објава о том споразуму између Вашингтона и Берлина изазвала је велика страховања у земљи подељеној напола током Хладног рата, где су се супротстављали амерички и комунистички блок, са трупама стационираним са две стране. 

Критике долазе од левог крила до канцеларове социјалдемократске странке (СПД).

Посланик Ралф Штегнер оценио је да ће то све довести до поновног наоружавања, и да ће свет постати опаснији.

Копредседница нове радикално левичарске немачке странке Зара Вагенкнехт, која је одрасла у комунистичкој Источној Немачкој, оценила је чак да ће та одлука повећати ризик за Немачку да постане ратиште.

САД су распоредиле своје балистичке ракете у Западној Немачкој у јеку Хладног рата током 1980-их и држале су их и даље после реунификације Немачке 1990. године. Али мало по мало САД су знатно смањиле број ракета стационираних у Европи јер је претња Москве била отклоњена.

Данас су се опет промениле околности. Земље НАТО, предвођене САД-ом, настоје да појачају одбрану у Европи после почетка руске инвазије Украјине 2022. године. 

Кремљ је данас реаговао изјавивши да предвиђа "узвратне мере" да би обуздао "врло озбиљну претњу" НАТО.

(Бета, 11.07.2024)