Алексић: Будућност која ће обезбедити развој земље је у производњи здраве хране, не у литијуму

Председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић рекао је да је будућност која ће Србији омогућити стабилност и развој, а њеним грађанима бољи живот без опасности по здравље, у производњи здраве хране и улагању у савремене технологије, а не у експлоатацији литијума, пренео је данас та странка.

Како се наводи у саопштењу тог покрета, Алексић борави у посети Сједињеним Америчким Државама где ће имати прилику да разговара са званичницима заинтересованим за област аграрне политике, али и успешним предузетницима и фармерима.

"На састанку са америчким конгресменом Гленом Томпсоном који се налази на челу Одбора за пољопривреду у америчком Конгресу, као и више званичника у Стејт департменту разговарао сам о њиховим искуствима, али и о новим технологијама у пољопривредној производњи и производњи хране које ће бити тренд у свету, као и државним подстицајима и субвенцијама за помоћ пољопривредницима и произвођачима хране", рекао је Алексић.

Он је рекао да ако већ и Европа и САД, али и азијске државе, улажу велика средства у пољопривреду и праве озбиљне стратегије за развој пољопривреде, онда ни Србија не би смела да дозволи да не искористи шансу на глобалном тржишту за малину, јабуку, кукуруз, парадајз и месо.

"Заиста је трагедија што људи који воде нашу државу после пуних десет година девастације пољопривреде говоре како је литијум шанса за развој Србије и наш најважнији ресурс, што није истина. Зар није ресурс скоро милион хектара обрадивог земљишта које стоји неискоришћено? Само то кад бисмо ставили у функцију имали бисмо добит већу од оне која је планирана од отварања рудника, а који ће иначе добро донети само страним компанијама које би да експлоатишу наша природна богатства", оценио је Алексић.

Изјавио је и да не постоји већа опасност која се "надвила над Србијом" од литијума који директно угрожава живот, здравље и опстанак грађана Србије, а на првом месту становнике угрожених села и градова где су предвиђена и где се спроводе истраживања налазишта литијума и бора.

"Уместо што увозимо воће и поврће, боље да увозимо литијум ако је стварно потребан, а да наше потенцијале у пољопривреди искористимо за већу производњу и извоз хране, јер пољопривреда и заштита животне средине и рударење не иду заједно", казао је Алексић.

(Бета, 13.07.2024)