Врућине у Србији: Како би Београд изгледао без зелених површина

Усијано острво од бетона и ноћи током којих се температура не спушта испод 20 степени Целзијуса, а последњих дана и много више, само недељу касније, водена бујица завлада главним саобраћајницама.

Овако се може описати Београд током летњих месеци.

„Градска подручја имају знатно више температуре у односу на сеоска и приградска насеља.

„Што је мање зеленила и што је језгро града од њих удаљеније, то су врућине веће&qуот;, објашњава Владимир Ђурђевић, климатолог и професор на Физичком факултету у Београду, за ББЦ на српском.

Проток ваздуха ометају и високе зграде постављене једна до друге, између којих нема травњака или дрвећа, додаје он.

• Садња дрвећа - највећи светски подухвати
• Битка за Кошутњак: „Плућа Београда&qуот; на мети пројекта од националног значаја
• Специјални резервати, паркови и природа - колико је Србија зелена

Више од 10 одсто зеленила нестало је за 20 година у Београду, наводи се на сајту Министарства простора, невладине организације која окупља стручњаке из области урбанизма и архитектуре.

План генералне регулације Система зелених површина предвиђа њихово повећање са 12 на више од 22 одсто (односно за више од 8.000 хектара), а јавних зелених површина са 2,83 на више од шест одсто.

Иако је усвојен 2019. године, изгласан је као опциони, па инвеститори нису у обавези да га се придржавају.

„Непланска изградња утиче на осунчаност, загађеност ваздуха, недостатак паркинга и простора за рекреацију.

„Према подацима које су институције урадиле, располажемо са дрвећем на 7.000 хектара, што је довољно кисеоника за око 300.000 људи&qуот;, каже архитекткиња Ива Чукић из организације Министарство простора.

Топлотно острво и неконтролисане поплаве

Уместо хлада дрвећа - сенке зграда.

Због климатских промена и све веће изградње, расту температуре ваздуха и тла у градским центрима, посебно ноћу, када асфалт и бетон ослобађају топлоту коју су упили током дана.

То је пре свега због „много вештачких материјала на малом простору&qуот;, указује Иван Симић, професор на Архитектонском факултету у Београду.

„Градско ткиво је саграђено од бетона, асфалта, цемента, а сви ти материјали имају особину да у летњем периоду упијају топлоту, па се период високих температура продужава и у току ноћи&qуот;, објашњава он за ББЦ на српском.

Овакве временске услове климатолози називају ефектом урбаног острва.

„Овај ефекат прате тропске ноћи током којих се температуре не спуштају испод 20 степени Целзијуса.

„Тако се ствара континуитет високих температура, не постоји тренутак у коме је град хладан&qуот;, каже климатолог Ђурђевић.

Урбано острво може да угрози здравље људи.

Претерано високе температуре изазивају бројне здравствене сметње, попут малаксалости, респираторних проблема и топлотних удара.

Опасан је за угрожене групе, попут старијих и деце и поспешују развијање астме и плућних болести, наводи се у раду Ефекат урбаног топлотног острва и утицај на људско здравље (Урбан Хеат Исланд Еффецт Импацтс Хуман Хеалтх).

Врућине и загушљивост утичу на биљке и животиње, оцењује Симић.

Београд није једини град који има овај проблем.

Ефекат топлотног острва је проблем највећих градова на свету, међу којима су и Њујорк, Токио, Париз, Лондон и Шангај, додаје Симић.

После обилних падавина током лета, кроз београдске улице усијаног асфалта, протутњи и водена бујица.

Поплаве и екстреме падавине повећавају се за 40 одсто, према Плану адаптације на климатске промене, јер вода нема где да оде, објашњава Ива Чукић.

Два су разлога: „први је што је атмосферска канализација лоше изграђена или не постоји, а други, изградња на зеленим површинама&qуот;.

„Једноставно, не постоји природно тло, попут травњака и паркова, које би упило воду&qуот;, додаје она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Најтоплији делови града

Током дана сунце неумољиво сија на град, а врућ ваздух ствара осећај тежине и спарине.

Најтоплије је међу бетонским вишеспратницама Новог Београда и у историјском делу града, објашњава Иван Симић.

„Тропске ноћи су показатељ која подручја града су најтоплија, а око 50 на годишњем нивоу их је управо на овим подручјима.

„На Новом Београду, посебно се издваја део између Булевара Николе Тесле и Булевара Милутина Миланковића, на то утичу густо изграђени блокови и мрежа великих саобраћајница&qуот;, каже Иван Симић.

Проблематична су и индустријских подручја, као и бродоградилишта на Сави, додаје.

И скоро читаво уже централно подручје Београда је „велико топлотно острво&qуот;, са изузецима делова града који су надомак градских шума.

„Део омеђен улицама Душанова, Џорџа Вашингтона и Булевар Деспота Стефана до Панчевачког моста је најтоплија зона ужег центра&qуот;, каже он.

За ову ситуацију је одговорна комбинација више фактора.

„Некадашња железничка мрежа утиче на земљиште, затим доста индустријских и лучких постројења уз марину Дорћол и луку Београд, али и густа градња са јаким градским саобраћајницама&qуот; објашњава Симић.

Погледајте видео: Шта су мини шуме и како утиче на савремени свет

Шта би могао бити најгори сценарио?

Око 50 одсто људи на свету живи у градовима, а све бржа урбанизација поставља питање о њиховој одрживости у будућности.

Предвиђа се да ће насељеност достићи 60 одсто до 2030. године, што значи да ће у градовима до те године боравити још око две милијарде људи.

Гради се велики број зграда, како би се одговорило на ову огромну потражњу.

Овај прекомерна и непланирана урбанизација додатно би утицала на ефекат топлотног острва.

„Дошло би до повећања зона високих температура, проширила би се наранџаста зона која подразумевала 50 тропских ноћи на годишњем нивоу&qуот;, каже Ђурђевић.

И не само то.

Ефекат топлотног острва значајно смањује квалитет ваздуха и повећава потражњу за енергијом у граду, и као последица тога повећање енергије, може доћи до нестанка струје због повећања употребе система за климатизацију, објашњава се у раду Приступи проучавању Урбаног топлотног острва: могућности и ограничења (Аппроацхес то студи Урбан Хеат Исланд - Абилитиес анд лимитатионс).

Вештачки материјали се понашају другачије од природних, па утичу и на локалну метеорологију тако што мењају кретања ветра, формирају облаке и маглу, повећавају влажност и утичу на падавине, пише у раду.

Погледајте и овај видео: Шта је погрешно код пошумљавања

Од бетона ка зеленилу

Неки од светских градова су уз помоћ зелених површина побољшали отпорност на климатске промене.

Најновији подаци Европска агенција за животну средину, показују да је просечна покривеност дрвећем у градовима износила 30 одсто, при чему су градови у Финској и Норвешкој знатно испред осталих.

У Копенхагену, данској престоници, спроведен је свеобухватан план за стварање зелених коридора који повезују паркове, баште и друге зелене површине.

То је резултирало квалитетнијим ваздухом и високим процентом зелених површина по становнику, наводи се на сајту Европске агенције за животну средину.

Како до зеленијег града?

Потребно је да постоји зелена инфраструктура, сматра Симић.

„У питању је системска мрежа зеленила која се ослања на веће зелене површине као што су урбане шуме, паркови, обале река, мочварна и барска подручја.

То су све делови природе у граду који имају велики значај за „адаптацију на климатске промене&qуот; и „ублажавање ефекта топлотног острва&qуот;.

Битно је и како је природа у граду распоређена, оцењује Иван Симић.

„Ако су на правилан начин повезане са великим површинама, оне могу хладити подручје и до неколико километара&qуот;, додаје он.

Сматра да би требало зауставити тренд сталне изградње и попуњавања сваког дела празног простора.

„План генералне регулације Система зелених површина даје добар правац, као и План пошумљавања и озелењавања.

„Ипак, ове одредбе нису законски обавезујуће, већ су на нивоу препоруке и потребно их је подићи на виши ниво&qуот;, каже Симић.

Београду би могао помоћи и механизам сунђер града (спонге цити).

Тако би велики број повезаних травњака и паркова у густо изграђеним зонама у комбинацији са зеленим крововима, на које је посађена вегетација „упијао воду и олакшао граду да дише&qуот;, каже Ива Чукић.

„Све би ово могло врло лако да се изгради&qуот;, додаје она.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.16.2024)